Aug 7, 2012

Priče iz babine mladosti - IV deo

Mnogo redovnih i slučajnih čitalaca Introsfere sa interesovanjem su pratili moj serijal priča iz babine mladosti. Zato sam prošlog vikenda kad sam bila u poseti babi rešila da malo detaljnije istražim priču o tome kako su čukunbaba Ana i moja baba Milka spasile našu lozu od gašenja. Oni koji su pročitali III deo znaju jedan mali interesantan detalj, ali ova priča je ipak dosta mračnija nego što se na prvi pogled čini. Kada se čovek detaljnije udubi u istoriju svojih predaka ne može, a da ne bude zahvalan što postoji. Naročito ako uzmemo u obzir koliko stvari je moglo da osujeti to. Ovo je priča o preživljavanju, umiranju i rađanju.

Baba za naslovnu stranu copy Četvrti deo: Ja postojim srećnim spletom okolnosti

 
‘Čukunbaba Ana nije imala nikoga nego je bila sama od Krnjajića i ona je rekla da neće da se uda za nikoga. Jedino za onog ko primi njeno prezime, njemu će da prepiše celo imanje. Da se loza Krnjajića ne bi zatrla. I našao se tu jedan čovek koji pristane. Ali vidi ti koje je to vreme bilo. Ni danas muškarac ne uzima ženino prezime, a ne tad. Uh! Čukundeda je pristao i ona mu je dala sve. Zamisli koje poverenje. Srećom ispadne da je čukundeda bio baš dobar čovek i tako se naša porodica nastavi.’
 
‘Ana je bila dedina baba, a kako se zvao dedin deda?’
 
‘Nikola.’
 
‘Koliko su oni dece imali? Jesu uspeli da prošire lozu?’
 
‘Ne znam tačan broj, pošto ja tad nisam bila u njihovoj porodici, ali znam da su im umirala deca, jer tad nije bilo lekara da ti leči dete. Ako preživi preživi, ako se izbori. Ako se ne izbori – gotovo. Izrađala je puno dece, redom su umirala. I poslednje dete – rekla je ‘Ako se rodi muško, daću mu ime Stojan. Neka stane sve, da mi preživi dete.’ I tako je Ljubin otac preživeo. Zvao se Stojan, a zvali su ga Stole. Nije imao ni brata ni sestre.’
 
‘Ali ni Stojan nije baš imao sreće sa decom, zar ne?’
 
‘Da. Oženio se i prvo dobio ćerku – Aniku. Nju je ostavio kod babe Ane i dede Nikole i otišao u Ameriku. Tamo je dobio još troje dece, jer su on i dedina majka bili tamo 12 godina. E onda povukla ih je želja da se vrate, da budu uz dete. U povratku na prekookeanskom brodu svo troje dece im je umrlo. Putovalo se dugo i teško, a siromašni su boravili u potpalublju gde je bilo i vlage i bolesti. I tako su opet ostali samo sa Anom.
 
Prvo su se vratili u Liku, kod oca i majke. Ali posle I rata kralj je imao politiku da naseljava Srbe tamo gde ih nema. A pošto je bilo malo Arnauta na Kosovu, imalo je dosta prostora i država je davala zemlju da se nasele ljudi. Tako da su dolazili iz Like, iz Bosne, iz Dalmacije, iz Crne Gore.. i ljudi su se naseljavali. I deda Stojan je došao i doveo svoju ženu Jelenu, oca Nikolu, majku Anu i ćerku Aniku.
 
E sad, oni nisu mogli da imaju više dece. Anika je već porasla. Kad je imala 17 godina, ona se uda za jednog starijeg čoveka, koji je radio u Americi i kao bio imućniji od ostalih. I ovi ostali – Stojan i Jelena. Ana i Nikola. Četiri starca ostala bez dece. I onda je Ljubina majka išla u Skoplje da se leči i rekli su joj da može da ima još samo (!) troje dece. Onda je ona rodila Ljubu, Đuru i mislim da se zvala Zorka, ali ona nije preživela. Tako da su ostali samo dva brata. Iste godine kad se Ljubo rodio, rodio se i Milija, Anikin sin. Znači majka i ćerka su rodile u isto vreme.
 
E onda je bilo povuci potegni da se nastavi loza. Ja sam se udala za Ljubu i rodila sam Miška, Dragana i posle deset godina Zorana. Svi su se radovali zato što su muški, jer će da nastave lozu. A žensko kad je ono se uda i promeni prezime i to nije ta loza. A Đuro nije imao decu i znači sve je ostalo na našoj deci, da održimo s njima lozu.’
 
‘A šta je sa dedinim bratom Đurom, što on nije imao dece?’
 
‘Nije mogao da ima. Nije ga priroda darovala.’
 
‘A jel imao ženu?’
 
‘Imao kako da ne. Baba Mica, čula si za nju. Nisu imali dece, tako da su samo ostala naša deca.’
 
‘Ti sad imaš tri sina, tri unuka, dve unuke, 3 praunuka.’
 
‘E pa sad vidiš. Ranije je bilo pravilo računa se loza i porodica samo od muške dece. Ako ćemo po tom pravilu imam jednog praunuka od Krnjajića i jednog na putu. Tako da sam ja radosna što je petnaesti član Krnjajića na putu. Porodica se ipak širi.
 
E, a ja sam poznavala baba Anu. A deda Nikola je umro ranije i njega se ne sećam. Ja sam još bila dete, devojčica. A nju sam znala. Bila je jedna fina starica, mirna. Ona i deda Nikola su jako fino živeli. Bio je i on dobar i baba Ana. Deda Nikola bio visok čovek, 190cm je imao. Pa i Ljubin otac je bio visok, i Ljubo pa evo i deca sad sva, svi su visoki. I da ti kažem da je Stojan, Ljubin otac, bio jako ugledan čovek i ljudi su ga poštovali. To je bila fina porodica.
 
Ali pošto je bio II rat, 1947. godine je stiglo pismo iz Čikaga za Stojana i pozvali su ga da može da se vrati tamo gde je živeo i da nastavi sa radom, da se prima porodica. E a Ljubo je bio odrastao, on je rekao ‘Ja da idem za Ameriku? Taman posla! Neću.’ I kad on nije hteo odustali su i Stojan i Jelena.’
 
‘I tako, da je neko od svih tih ljudi napravio drugačiju odluku ili se razboleo sad ne bi bilo ni mene. Znači ja postojim srećnim spletom okolnosti. Hmm..’
(nastaviće se)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...