Jun 21, 2012

Kako sam se izblamirala pred njegovom mamom

Prvi put kad sam upoznala Petrovu mamu, mi smo bili zajedno par meseci. Sva ranija upoznavanja tog tipa uvek su prolazila prilično glatko i obično. Uglavnom bih otišla u njegovu kuću, upoznavanje bi prošlo uz večeru ili piće, mame, tate i/ili druga rodbina su me lepo prihvatali tad i na dalje. Međutim, izgleda da sam baš ovo najvažnije upoznavanje nekako morala da uprskam.

Petar mi je već neko vreme pričao sve najlepše o svojoj mami, kako je slobodoumna, hipi, otvorena, pozitivna, komunikativna itd. To jutro je dolazila u Beograd, jer je išla na avion. Putovala je u Hajdelberg, grad u Nemačkoj u kojem sam ja (eto slučaja!) bila tog leta. Petar i ja smo se dogovorili da se nađemo na autobuskoj stanici, pokupimo je, ispratimo na aerodrom i tamo joj još malo pravimo društvo do poletanja.

Stigla sam na dolazni peron 10ak minuta pre planiranog vremena stizanja autobusa. Petra nije bilo. Pozvala sam ga da vidim gde je i kad stiže, rekao je da je u putu i da će zakasniti koji minut. Prošlo je 10 minuta i njega još nije bilo. Autobus je takođe kasnio kako su mi rekli na šalteru. Međutim Petra i dalje nije bilo. Kad god bih pozvala odgovor bi bio ‘evo samo što nisam stigao’. Istina je da se uspavao i da je krenuo tek kad sam ja stigla na stanicu. Ali to sam saznala tek kasnije.

U međuvremenu, ja sam postala nervozna. Stajala sam sama na stanici i čekala ženu koju nikad ranije nisam videla. Petar je kasnio. Autobus je kasnio. Nadala sam se da će autobus kasniti više. Ali.. nije bilo tako. Začula sam sa razglasa kako je autobus iz Kragujevca upravo pristao u stanicu. U trenutku sam pomislila da se Petar sakrio tu negde i da me posmatra iza ćoška namerno me testirajući. Sve što sam znala o izgledu njegove mame jeste da ima kratku kosu i da je niža.

Dok sam premotavala u glavi sve moguće scenarije, čula sam nekog kako izgovara moje ime. Okrenula sam se: ‘Petrova mama? Drago mi je!’ Na trenutak sam bila u panici, šta sad, hoće li se ovaj magarac pojaviti, o čemu ćemo da pričamo, i gomila drugih pitanja. Srećom, njegova mama je bila veoma opuštena i odmah smo počele da ogovaramo Petra koji kasni. Kako njega nije bilo ni posle par minuta, sele smo na klupicu i nastavile sa ćaskanjem. Ne sećam se više o čemu smo pričale, samo znam da nije bilo teško. Ipak, mnogo je čudno uskočiti u razgovor s nekim bez ikakvog prethodnog prelaznog perioda. U glavi mi je blinkala svetleća poruka – ne mogu da verujem da će ovo ostati kao upoznavanje njegove mame.

Posle nekih 7-10 minuta stigao je i Petar. Nisam tada ništa rekla, al sam bila u apsolutnom šoku što me je ostavio samu da se upoznam s njegovom mamom. Ustvari, moja teorija je bila da je to uradio namerno, jer je on sam imao veliku frku od toga.

paper_bag_embarrased Krenuli smo ka aerodromu. Tada sam spomenula da sam i ja bila u Hajdelbergu par meseci ranije. Jelena, njegova mama, pitala me je šta ima zanimljivo u Hajdelbergu. I znate šta sam ja rekla? ABSINT ŠOP. Da.. i u trenutku kad sam izgovorila poslednje slovo zviznula sam samoj sebi pesnicu u glavi u mislima. Ej bre, ja koja sam po Nemačkoj obilazila parkove, muzeje, dvorce, zoološke vrtove, tornjeve, šume, katedrale i druge znamenitosti. Ja koja čak i ne pijem. Prvo što sam rekla bilo je absint šop, prodavničica na koju sam nabasala šetajući i koja me je impresionirala svojim izborom vrsta absinta. Zemljo otvori se.

Petrova mama se nasmejala i rekla da je ok, Petar je rekao da je njegova mama hipik i da ona sve razume, ali ja sam se osećala kao potpuni idiot. Od svih načina na koje sam mogla da se predstavim, ja sam se prikazala kao alkos. Bravo! Ostatak druženja je protekao dobro, ali u nekoj polumagli. Sećam se da nam je na aerodromu Jelena kupila kolač, da sam pokušala da ispravim sliku o sebi pričom o tvrđavi iznad Hajdelberga sa koje se prostire predivan pogled na grad i sl. Ali sve to je prošlo u senci velkog blama.

Zato jedna stvar koju moram da savetujem svima vama koji tek imate da se upoznate sa njegovom mamom, ISPECITE pa recite. Ili još bolje – prepecite. Ja sam imala sreće da Petrova mama to stvarno nije shvatila ozbiljno niti se zakačila za to, ali mogu da zamislim da bi se neko drugi dosta zabrinuo. Moja mama me je jednom prilikom pre nego što smo Petar i ja bili zajedno pitala da li se on drogira, kad sam išla da se vidim s njim, jer sam joj pričala neke njegove ludorije :D I ako ikako možete, izbegnite bilo kakvu mogućnost za to da se upoznate bez njega.

2 comments:

Marija said...

Jako mi se svidja ideja o ovakvim tekstovima, svaka cast tebi i na samoj ideji i hrabrosti da to napises. :D :*

*Iris* said...

Haha hvala, imam neke bizarne dogodovštine na umu koje planiram da iskucam skorije, verujem da će ti se tek one dopasti :))

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...