Nov 5, 2011

Ples sedam velova

Svi su u nekom kontekstu, ili čak van konteksta, čuli za čuveni ples sedam velova.

Ovaj motiv provlači se kroz brojna umetnička dela zapadne kulture, a uglavnom se poziva na grubu priču iz Biblije prema kojoj je prelepa devojka svojim plesom sedam velova opčinila kralja Iroda. Ukratko, priča govori kako se Irod, gledajući njen ples, Ples sa sedam velova, ushićen zanese i kaže joj da će joj dati sve što poželi, a ona zatraži glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Irod bude rastužen zahtevom, ali ipak ispuni obećanje – izdaje zapovest i donose joj glavu.

Zašto Jovanovu glavu? Njena majka Irodijada želela je da se venča sa kraljem Irodom, međutim Jovan Krstitelj je taj brak smatrao grešnim, jer je Irodijada bila udovica Irodovog brata. Stoga je Irodijada tražila od svoje kćeri da opčini Iroda i zatraži Jovanovo pogubljenje. Španska serija, zar ne?

veils2[3]

Ni u jednom od jevanđelja ova devojka nije imenovana; ona se opisuje samo kao Irodijadina ćerka. Jozef spominje njeno ime, Salome, ali je ne povezuje sa Jovanovom smrću, niti spominje da je ona plesala za Iroda. Iako oba Jevanđelja govore o njenom plesu, nijedno ne spominje čuveni Ples sa sedam velova, uopšte njen ples ne određuju pobliže: samo kažu da je “Irodijadina ćerka plesala”. Iz ovo malo materijala narasla je legenda, a iz legende umetnici širom sveta izvezli su čitavu jednu raskošnu fantaziju o prelepoj plesačici koja svojim mističnim plesom sa velovima zavodi kraljeve, a oni joj padajući na kolena i ispunjavaju sve želje. Istorijska žuta štampa.

Veruje se da ova priča vuče korene iz mnogo starije prehrišćanske ere. Ištar je vavilonska i asirska boginja ljubavi, plodnosti, seksa i rata. Po nekad se i carica smatrala njenim otelotvorenjem. Jedan od najpoznatijih mitova o njoj govori o njenom odlasku u podzemni svet.

Ištar je navodno krenula u podzemni svet da poseti svoju sestru Ereškigal. Da b stigla tamo morala je proći kroz sedam kapija. Na svakoj kapiji čuvaj joj je tražio da skine po komad odeće (veo), tako da je prošavši kroz poslednju kapiju Ištar ostala naga. Besna zbog poniženja ona napada svoju sestru, međutim ona naređuje da Ištar bace u tamnicu i da puste šezdeset bolesti na nju. Utom na zemlji nestaje plodnosti. Kada je čuo za to, vrhovni bog Ea stvori evnuha koga šalje u podzemni svet da oživi Ištar. U povratku Ištar na kapijama dobija nazad svoju odeću tj velove i izlazi na svetlo dana potpuno obučena. Njen odlazak iz sveta mrtvih ipak je bio praćen jednim uslovom – da njeno mesto zameni neko drugi. Kako se njen muž Tamuz veselio i provodio dok nje nije bilo ona odlučuje da pošalje njega.

Čak i ova starija varijanta vremenom je dosta izvitoperena. Mogu se pronaći različite verzije. Pa ćete tako pročitati da je Ištar zapravo išla u posetu svom mužu u podzemni svet, međutim to jeinterpretacija mita iz vremena kada je bilo dosta manje informacija. Bilo kako bilo, lepota drevnih legendi i jeste u tome što vam ostavljaju puno rupa da sami domaštate celinu onako kako vam se sviđa.

Na ceo ovaj kostur zapadni umetnici, slikai, muzičari, kompozitori, pevači nakinđurili su izmaštani mit na svoj način, tako da je danas teško doći do bilo kakve čiste informacije na tu temu.

Ono što je interesantno je simbolika sedam velova. U nekim tumačenjima oni se pominju kao sedam smrtnih grehova, a odbacivanje velova kao oslobađanje od njih. U drugim oni su simbol za slojeve ljudskog bića – san, razum, strast, blaženstvo, hrabrost, saosećajnost, mudrost.

Sama mistika oko nastajanja i evoluiranja mita o Salome predstavlja svojevrstan fenomen. Istina je možda negde između, a možda i kilometrima daleko. Ipak suština koju uspevamo da iscedimo iz svakog od delić slagalice jeste ženska energija, a to je upravo ono što bi ovaj naš ples i trebalo da predstavlja.

No comments:

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...