Oct 12, 2011

Inside story: Ja imam talenat

Pre nego što počnem sa pripovedanjem, hoću da naglasim da ovaj tekst pišem kako bi oni koji jednog dana budu želeli da se prijave na ovaj šou program znali šta da očekuju i kako to izgleda. Ja nisam imala predstavu o tome, ali nije loše znati kako sve to izgleda iza scene ne bi li se bolje pripremili :)

talent Treći serijal emisije Ja imam talenat emitovao se dok sam još živela sa svojima. Iako ne gledam TV, ponekad bi emisija išla dok večeram ili bi me moji zvali da dođem da vidim nekog interesantnog takmičara. Kako se broj kandidata smanjivao primetila sam da je u igri ostala jedna devojka koja je nastupila kao ‘trbušna plesačica’ sa još par devojaka koje su joj bile pratnja. Dosta ljudi iz moje okoline je tih dana počelo da mi šalje linkove za snimke sa Talenta i da me ubeđuje da i ja moram obavezno da se prijavim. Isprva bih samo klimnula glavom i primila to kao kompliment, ali ubrzo sam shvatila da nemam šta da izgubim i da bi to bila lepa prilika za novo iskustvo.

Samo par dana kasnije videla sam da je krenula prijava za novi serijal i poslala sam podatke. S obzirom na to da je treći serijal tek bio završen očekivala sam da će naredni biti negde u 2012oj. Nekoliko puta sam slala pitanja ne bih li saznala kad će početi audicije, da znam koliko vremena imam da osmislim i realizujem celu ideju, ali odgovor je uvek bio ‘bićete obavešteni na vreme’. S tom informacijom otišla sam lagodno na odmor na Ohrid. Moja ideja nije bila da nastupam sama, već da povedem svoje učenice i drugarice i napravim nešto interesantno. Iako su moje devojke još uvek bile relativne početnice, veoma su vredne, talentovane i mogla bi da se napravi neka zanimljiva priča uz malo truda i vežbe. Nije mi padala na pamet pobeda, već takmičenje iskustva radi. A i rad na takvim projektima je moj san.

Sredinom agvusta vratila sam se sa letovanja i samo nekoliko dana kasnije primila poziv za snimanje uvodnog intervjua za Talenat. Sutra. Bila sam u šoku. Moja vizija je iščezla u oblačku šoka. Nekoliko sati sam provela birajući muziku za prezentaciju, još nekoliko smišljajući koreografiju od minut, dva, a zatim sam legla da spavam. U naredna 2 dana snimili smo intervju i malo mog plesa, koji je nažalost završio iseckan tako da se moja mini koreograija nije ni videla. Tada sam dobila informaciju da će audicije početi za 10ak dana.

To je bio kraj. Za 10ak dana pored svih drugih obaveza jedva bih stigla i sebe da spremim, a kamoli nekog drugog. Istovremeno mnogo orijentalnih škola i solo plesača se prijavilo. Pomislila sam da ma šta ja izmislila žiriju će da dosadi gledanje toliko orijenta i da od toga nema vajde. Zato mi je na pamet pao Goran Filipović – plesač i imitator Majkl Džeksona - koga sam par meseci ranije upoznala na jednom nastupu. Dok sam ja razmišljala o eventualnoj saradnji s njim, on je mene kontaktirao i ponudio mi da radimo zajedno za Talenat. Sjajno! Našli smo se i osmislili originalan koncept. Ideja je bila da napravimo neki miks u kom akcenat nije ni na jednom plesu, već na priči. Ja sam imala svoju deonicu ples sa krilima, on svoju sa Majkl Džekson plesom, a ostalo je bilo mešavina svega i svačega. Hteli smo da kroz jednu tačku prikažemo svađu. Plesni obračun. Nažalost, mene je uhvatio stomačni virus, a njega neki haos na poslu i jedva smo stigli da se nađemo par puta kad su nam javili da moramo da dođemo na snimanje prvog kruga Talenta u Pozorište na Terazijama…

Bio je to petak, poslednji dan snimanja, svi ostali kandidati – stotine njh - snimnjeni su prethodnih dana. Ipak, kad smo stigli tamo nešto pre podneva kako nam je rečeno, Trg Nikole Pašća bio je preplavljen ljudima. Pored vojske kandidata, tu je bila postavljena i bina gde se održavala neka dečija manifestacija u slavu policije. To nam je služilo za zabavu dok smo čekali da neko izađe iz produkcije i pusti nas da uđemo. Pojavio se i gosn. Dačić sa četiri telohranitelja, pristojno se javio svima nama koji smo mu se našli na putu, održao govor, poklonio neki auto jednoj školi iz unutrašnjosti i otišao. E posle nekih skoro sat vremena čekanja na red rečeno nam je da je došlo do tehničkih problema i da pre pola 3 nećemo ući. Tada bi trebalo da se vratimo na prozivku, a do tad smo slobodni. Goran, još jedan takmičar i ja, otišli smo da protegnemo noge i prošetamo se po centru. Nadala sam se da će cela priča biti gotova do 2, 3, eventualno 4, pa da nakon toga mogu da idem da završavam ostale obaveze i malo odmorim pre napornog vikenda. Ali kada smo se u pola 3 vratili moje nade su polako počele da se tope.

Rekli su da do pola 4 nema ulaska. Oko 4 je izašao neko da nam kaže da ne znaju da li će stići svi preostali da se snime, jer snimanje mora da bude završeno do 7, pošto jedan od sudija nakon toga mora da ide. Iz tog razloga rešili su da sve kandidate koji su došli iz unutrašnjosti odmah puste unutra, a ostali iz Beograda moraju da čekaju. Možda ćemo stići svi, možda ne. Ako ne stignemo do 7, onda moramo da se pojavimo sutradan u 9 ujutru. Ali prvo čekamo da vidimo da li ćemo stići na red to veče. Meni je već bilo prekipelo i da sam bila sama, pokupila bih se i otišla. Osećala sam se kao ovca, uz to sam bila umorna i zverski gladna. Ono malo treme koju sam imala odavno me je prošlo, ali me je prošla i volja za nastupom. Dok smo gubili vreme na klupicama oko velike fontane prošlo je par ljud koje poznajem, dan se otegao u večnost. Razgledala sam kandidate kako jedan po jedan odlaze kroz zadnja vrata pozorišta i zamišljala kakvu li su oni neobičnu tačku pripremili.

Oko 6 nam je prišao jedan od ljudi iz organizacije i pozvao nas da uđemo. Do tad sam još i gajila neke nade da bismo mogli da prođemo dalje, i da bih u sledećem krugu mogla da sprovedem u delu svoju zamisao sa puno devojaka. Ali onda je već bilo jasno da ili nećemo stići na red ili ćemo biti među poslednjih nekoliko kandidata. Priznajem da se više nisam nadala ničemu posebnom. Žiriju je do tad verovatno više bila muka od svega, nagledali su se svačega za tih 9-10h koliko su taj dan sedeli upozorištu, bili su umorni i gladni. Ušli smo u backstage gde smo se presvukli u kostime i dali ulazni intervju (pitali su nas da kažemo nešto o sebi, zašto smo se prijavili, šta ćemo ako pobedimo i sl.). Usledilo je čekanje. Iz backstage-a kandidatima nije dozvoljeno da izlaze nigde osim do toaleta koji je odmah tu pored. Dok smo čekali moja glad usled nejedenja danima zbog stomačnog virusa postala je sve dramatičnija, a polako je počelo i da mi se spava od ujednačenog žamora ljudi. Posmatrala sam kako kandidati dolaze i odlaze, daju intervjue, uvežbavaju svoje tačke.

U neko doba pozvali su nas da siđemo u šminkernicu u kojoj se čeka izlazak na binu. Tu nam je rečeno da i dalje nije sigurno da li ćemo stići na red, mada nas je momak iz organizacije uveravao da ćemo stići knap, ako sve bude išlo kako treba. Pola sata kasnije došli su u šminkernicu i poveli nas ka backstage-u. Tamo smo pripremili rekvizite iza scene, koje smo koristili u toku tačke i seli čekajući na svoj red. Delimično mi je bilo krivo što smo stigli na red, jer sam zbog toliko čekanja zapala u takvo stanje, a želela sam da se pri prvom pojavljivanju tamo na bini zaista pokažem u najboljem svetlu. Pre nas bila je neka grupa hip hop plesača. Izgubila sam pojam o vremenu dok sam gledala delić bine i publike  kroz zavese. Kada su hiphoperi sišli sa bine pokazali su nam da izađemo. i stanemo kod nacrtanog belog krstića na sredini bine.

Izašli smo iz senki zavesa i postavili se na pozicije u pratnji uvežbanog aplauza publike. Mesta su i dalje uprkos vremenu bila uglavnom popunjena. Reflektori su mi išli u oči iako sam nosila šešir. Ipak, odmah sam primetila da se sastav žirija promenio. Sa leve i desne strane i dalje su bili Milija i Tasovac, ali u sredini više nije sedela Danica. Njeno mesto zauzela je Mina Lazarević. Moram da priznam da mi je bilo strašno krivo, jer je Danica bila jedan od glavnih razloga zbog kog sam se i prijavila na prvom mestu. Neverovatno pozitivnu auru ju je odavala u prethodnim serijalima i želela sam da je upoznam. Zanimalo me je šta bi ona mislila o svemu. Ali ovaj put se nismo srele. Sudije su se našalile na račun mog neverovatno svetlog tena i pitali nas šta ćemo izvesti. Nakon tog kratkog razgovora usledio je nastup.

Stajala sam sama na sred bine i čekala da se začuju prvi taktovi naše pesme. Pomslila sam da više nije ni bitno šta će na kraju da bude, samo da završimo s tim i da idemo kući. Skoncentrisala sam se i pesma se začula. Sve je odmicalo bez problema, čak su i delovi za koje sam se plašila da bi mogli da pođu naopako prošli dobro. Bina je bila manja nego što sam očekivala i to me je obradovalo. Kada sam raširila krila publika je spontano počela da aplaudira i iskreno govoreći to mi je dobrodošlo, kao vruća kupka posle nedelju dana provedenih na snegu i ledu. Obradovala sam se činjenici da su ljudi iskreno reagovali na ono što se dešava na sceni posle x sati gledanja svega i svačega. U tih 30ak sekundi plesa sa krilima zaista sam uživala. A onda se nastavilo zezanje. Međutim u pola tačke začulo se EEEEEEEE (zvuk sirene za STOP). Nisam sigurna ko je pritinuo to dugme, ali mi smo ipak završili svoje manje-više kao što smo i planirali, bez grešaka. A onda je usledio strašni sud.

Ukratko, Tasovac je dao NE (koliko smo čuli tog dana je samo jedno DA došlo sa njegove strane glasačkog stola), Mili je dao DA rekavši da mu se dopao deo sa krilima i da bi voleo da vidi neku tačku od mene koja je cela u takvom aranžmanu. Mini se svidela ideja, ali ipak je dala NE. Kažu da mi se na licu videlo razočarenje, pa šta očekivati? Ne mogu reći da su mi snovi bili srušeni, već od starta i brzopletog ubacivanja u Talenat mašinu kada sam shvatila da moja prvobitna zamisao neće biti izvodljiva, moje ambicije su splasnule. Ali prirodno je da mi je bilo krivo što naša ideja nije naišla na bolji prijem kod žirija. Ipak, kasnije ću otkriti da su neke druge reakcije bile mnogo važnije za mene.

Kada smo izašli sa bine jedna voditeljka nas je zaskočila da, poverovah, vidi kako smo zadovoljni. Međutim ono što nas je sačekalo me je potpuno zbunilo. Voditeljka je napala Gorana, koji je inače učestvovao i u prethodnim serijalima i bio poznat ljudima iz Talenta, kako je pisao razne pršljavštine o emisiji po internetu. Goran je objašnjavao da mu je na fejsu uhakovan profil i da je neko pisao sve i svašta. Voditeljka je pitala zašto bi iko uhakovao njegov profil. Goran je odgovorio da su ljudi ljubomorni na njega. Prepirka je trajalo par desetina sekundi. Moje čulo sluha se polako isključilo dok mi je pogled prelazio s jednog na drugog sagovornika u neverici. Zar je moguće da su neke glasine po internetu (za koji svi znamo da je neverovatno pouzdana baza istinitih informacija – sarkastična sam, u slučaju da niste primetili) uticala na naš loš prijem? Ne znam.. s tim pitanjem popeli smo se u svlačionicu.

Tamo nas je ponovo zaskočila ekipa za izlazni intervju. Dečko koji vodi intervju bio je apsolutno začuđen što nismo prošli dalje. Zamolila sam Gorana da pusti mene da kažem nešto, jer nisam htela da ako se to i bude emitovalo ispadne na kraju neprijatno. U izlaznom intervjuu sam naglas razmišljala o razlozima zbog kojih se sudijama možda nije svidela naša tačka. Nismo imali dovoljno vremena da se uvežbamo, sve je bilo na brzinu, predugo smo čekali na red, previše kandidata je prošlo pre nas itd. Ali sve to u suštini nije bilo bitno, jer mi je više od toga što nismo prošli dalje bilo krivo što je Goran doživeo takvu neprijatnost nakon toliko maltretiranja i čekanja. I sam je na kraju intervjua rekao da verovatno više neće da se prijavljuje i dolazi na Talenat.

Kad sam krenula po svoje stvari da se presvučen presreo me je jedan stariji čovek, koji je takođe bio takmičar i nastupao je posle nas. Mi smo bili poslednji kandidati od svih nekoliko stotina. U svakom slučaju, prišao je, naklonio se i poljubio mi ruku. Rekao je da je moj ples jedna od najlepših stvari koje je video, pokret, izražaj i emocija. Bila sam zatečena i oduševljena. Čovek je inače osnivač jednog kulturno-umetničkog društva u unutrašnjosti, bavi se glumom, dramaturgijom i pisanjem i došao je na Talenat rasterećeno i potpuno otvorenog srca. Rekao je da je njega lično naša tačka dotakla i da je očaran. To mi je potpuno izbrisalo ono malo gorčine koje je ostalo nakon mlakog prijema kod žirija. Publika je reagovala sjajno, a onda i taj nepoznati čovek. Otišao je do svojih stvari i vratio se sa knjigom koju je nedavno izdao. Napisao mi je posvetu i poklonio. Posle takvog gesta ništa više mi nije bilo važno. Presvukla sam se, spakovala sam stvari i izašla u toplu letnju noć.

Nekoliko dana kasnije otišla sam na čas svoje početne grupe plesa. Dve učenice su mi rekle da su bile u publici na snimanju Talenta i da su me videle. Rekle su da se njima lično jako dopala naša ideja i tačka i da im je mnogo krivo što nismo prošli s obzirom na to ko jeste. Pošto su bile prisutne u publici rekle su mi i da kad smo otišli sa scene, i Milija i Tasovac su komentarisali kako im se neverovatno dopala elegancija i nežnost mog plesa i da nisu višeli ženstveniju osobu od mene. Ali ipak završili smo sa 2 NE. Sa svim tim saznanjima i još nekim usputnim pohvalama shvatila sam da i nije toliko bitno što nismo prošli. Kome je potrebna veća potvrda od takvih divnih reči? Nekome će naša tačka ostati u sećanju – cilj je postignut.

I na kraju, želim buduće kandidate da podsetim da ne padaju u depresiju ako budu odbijeni. Na kraju krajeva sve je to subjektivni sud ljudskih bića. A s druge strane Talenat je šou biznis, u principu ne možeš mešati babe i žabe, i upoređivati pevanje, ples, akrobatske veštine, sviranje i ko zna koje se druge talente međusobno. To je šou program. A šta god bilo na kraju, bitno je kako mi iznutra to doživljavamo. Baš iz tog razloga najveći utisak od svih takmičara iz prošlog serijala na mene je ostavila ženica koja je izašla da pleše bez mrve znanja i veštine o plesu, ali je toliko uživala da je ja i danas pamtim. Nemojte nešto raditi zbog Talenta, ali ni prestajati zbog istog. To je samo jedan od bonus nivoa u životu :)

2 comments:

Anonymous said...

super si prenela svoje iskustvo, oseca se da je akcenat na prozivljenom a ne na oceni, prolazu- sta god! :)

pozdravljam te!

*Iris* said...

Hvala, anonimni čitaoče :))

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...