Aug 3, 2011

Popodnevno buncanje: O duši, sreći i čovečanstvu

Danas sam vozeći se autobusom mnogo razmišljala o ljudima i o tome kako ih doživljam. Na osnovu kojih kriterijuma formiram mišljenje o nekome?

Uzmimo neka je osnovni cilj življenja sreća. Svako teži toj sreći, onako kako on izabere. Da citiram mog omiljenog Miku Antića:

Krila


      Ako hoćeš da odletiš 
      - sklopi oči
      i sve jače
      veruj,
      veruj kao nikad
      u sve što se čini čudno.

      Nemoj da mi smešno mašeš 
      kao glupe vetrenjače
      svakom vetru,
      svakoj ptici,
      brzopleto,
      uzaludno.

      Svako dete ima krila,
      samo mora da se seti
      gde mu rastu sakrivena
      i moćiće da poleti.

      Neko nađe svoja krila
      u tatinom novčaniku.

      Neko proda svoja krila.
      Neko uvek tuđa krade.

      Lete ljudi i nogama.
      Lete ljudi i jezikom.

      Lete ljudi od nevolje.
      Lete ljudi od parade.

      Nekom mama krila veže.
      Nekom mama krila sreže.

      Neko ode za pticama.
      Neko padne čim se vine.

      Al divno je,
      al najteže,
      kad u glavi nađes krila.

      I obletis maštom samo
      Za trenutak sve visine.

      I svi misle: tu si bila.
      A ti si na nebu bila.

Danas usled takve propagande, najveći deo ljudi vidi sreću (svoja krila) u bogatstvu, slavi, izgledu, moći.. Nekome da jednom godišnje ode na more. Nekome da proda svoju knjigu u više od 100 primeraka ili osvoji titulu u sportu. Nekom seks. Sve je to materijalna sreća.

Dakle ovde ne govorim o sreci kao emotivnom stanju već vrhovnom životnom cilju. Iako faktički nije sve što sam navela materijalno, ipak služi da zadovolji samo određeni komadić ega i da da neku površnu poentu zivotu. Da se lakše živi. Jer duhovno gledano lakše se po ceo dan juriti oko poslova i graditi neki biznis, zgrtati novac ili neko drugo dostignuće, nego se pozabaviti svojim Ja. Tu treba duboko kopati. Tu je neophodno biti iskren prema sebi, pretresti temelje svoje ličnosti i morala. E TO – nije lako.

people-who-care Ja duboko verujem u dušu. Nije sad bitno sa stanovišta koje religije posmatrate dušu. To ćemo preskočiti. Ono što hoću da kažem jeste da taj površni ego cilj nema mnogo uticaja na dušu kao večni koncept u nama. Verujem da je ono što zaista vredi u ljudima način na koji se oni odnose prema drugima. Od razmišljanja do dela. Moje mišljenje je da je naivno misliti da je materijalni svet sve što postoji, a u tom slučaju svi smo mi povezani na mnogo višem nivou i ne postojimo izolovano od sveta. Zato i naša duša ne može da se posmatra u vakuumu već u odnosima sa drugim dušama. I stvarno mislim da na kraju nije bitno dal tamo negde postoji neki bog koji sve čuje, jer čovek sav otrov i med koji uputi na druge ustvari samo sipa na svoju večnu dušu.

Čovečanstvo je kao pokvarena košnica. Svi zavisimo jedni od drugih, ali se zajednička dobrobit negde izgubila i ustupila mesto njegovom veličanstvu Egu. Nije da nameravam da ljude uporedjujem sa insektima i da propagiram da funkcionišemo kao košnica. To bi bilo navijanje za puko preživljavanje i deevoluciju. Ja sam itekako za individualnost, ali na planu traženja licne srece ne treba gaziti po leševima, u najmanju ruku treba ih zaobići. Nekada se jedno i drugo kose i tesko je naći balans. Ipak verujem da bi sve to bilo svedeno na minimum kad bi ljudi imali više sluha za druge. Pa ne čak ni imali već želeli da imaju, potrudili se.

Neko se rodi lep, neko ružan, neko pametan, neko glup, neko visok, neko nizak, neko beo, neko crn, neko stidljiv, neko napadan.. Ne mozemo da biramo kakvi ćemo se roditi i zato ne treba ljude po tome ni vrednovati. Ipak svako može da bira kako će sam da se ponaša. I samim tim da utiče na druge oko sebe. I mislim da je upravo to ono što čini da nečija duša raste ili zakržlja.

Može neko da bude trostruki doktor nauka ili olimpijski prvak, ali ako je on, da izvinete, govno od čoveka prema drugima on je na kosmičkom nivou osušena nula. Zapravo na nivou kolektivne duše on je minus. Ja mogu da poštujem njihov trud i uspeh, ali njih kao ljude ne. Da ne bude zabune, uopšte ne mislim da je čovek osoba koja drugima služi kao otirač mada sam i sama to bila više puta. Teško je biti naivan. Ali na kraju sam naučila da to zaista nikom ne donosi dobro, već samo još više spušta one koji druge ugnjetavaju i dodaje minus na njihovu dušu.

Primedbe? :)

4 comments:

Anonymous said...

Baš sam nedavno čitala 2 knjige koje između ostalog govore i o tome, potpuno se slažem :)

*Iris* said...

:)

3MAJ said...

Iris, lep tekst, ali se skoro uopšte ne slažemo.

Pazi ovako, cela priča oko duše i vanmaterijalnog meni nikako ne može da bude bliska. Slažem se sa tvojim osnovnim načelom, a to je da treba maksimalno raditi na sebi i individualnosti, a to je jako teško u ovoj košnici kako je nazivaš. A to se postiže samo investiranjem u sebe. Radom, obrazovanjem, širokim interesovanjem, sportom, socijalizacijom (kvalitetnom naravno)... A sve je to manje - više materijalno, i iziskuje neka, uglavnom materijalna, sredstva i vreme. Na taj način možeš postići neki cilj, i uzdići se da li u svojim očima, ili u očima društva/okoline (u zavisnosti od toga šta ti je cilj naravno).

Dalje, napisala si (citiram): "Neko se rodi lep, neko ružan, neko pametan, neko glup, neko visok, neko nizak, neko beo, neko crn, neko stidljiv, neko napadan.. ", što uglavnom nije tačno. Idemo redom, da li je neko lep i ružan to određuje društvo. Društveni trendovi trenutno su nametnuli na primer da su lepe devojke zapravo kosturi koji služe kao ofinger za odeću (manekenke je li), ili one sa što većim grudima, ovakve onakve (ti lupi koji god hoćeš stereotip za muškarce - ista ili slična priča). Neko možda baš voli neki tip devojke/momka, za koje drugi smatraju da je primer ružnoće. "Lepota je u oku posmatrača". Vrlo relativno. Niko se ne rađa pametan ili glup, već manje ili više inteligentan. Osoba sa IQ od 90 (100 je prosek) može da magistrira bez problema. Ispod 80 su mentalno zaostali, jedino ako takve smatraš za glupima onda je ok, oni se nažalost zaista rode takvi. A naravno i oni superinteligentni mogu biti glupi ako svoju inteligenciju ne iskoriste kako treba (priznaj sebi, koliko znaš ovakvih :). Barem za na prste jedne ruke, ako ne i obe ). Neko se rodi stidljiv, neko napadan - isto nije tačno, to je uticaj društva, i isključivo uticaj društva (roditelja pre svega, a kasnije i okoline).

Ljudi mnogo greše, često čujem rečenicu koja kaže "mi smo genetski predodređeni da ______ " pa stavi šta hoćeš na crtu, a obično je ono da želimo što više, što bolje (materijalno) itd. Velika greška. Ljudima je genetikom određeno ono, boja očiju, boja kože, neke fizičke karakteristike (koje se opet mogu menjati, tipa bavljenjem košarkom ćeš biti visok iako možda genetski nemaš to u sebi), osetljivost ili imunitet na neke bolesti, inteligencija (mada ovo još uvek nije 100% sigurno koliko je genetika, a koliko je spoljni faktor).

Ljudi, bavite se naukom! Bavite se umetnošću! Bavite se sportom! Proširite svoje vidike! Nemojte verovati u sve što vam se kaže, štaviše verujte što je manje moguće, i što je više moguće sami istražite i potvrdite (ili opovrgnite) bilo kakvo tvrđenje da je u pitanju. E to će učiniti da svoju individualnost dovedete na maksimalni mogući nivo.

Iris plz nemoj da se ljutiš zbog ovog "zida" teksta :)

*Iris* said...

Kad kažem 'rad na sebi' ne mislim u socijalnom kontekstu (obrazovanje, kursevi, odeća, druženje). Ne kažem da je nebitno, ali nisam na to mislila ovde. Već rad na svojoj ličnosti, kompleksima, ponašanju, duševnom miru i odnosu sa samim sobom.
Ovo za lepotu i pamet. Jeste, u pravu si, to je samo koordinatna tačka u društevnom sistemu, ali poenta je bila da je to ono što nam je dato i što ne možemo da promenimo. Ok lepota je prilagodljiva, sad je tu i plastična hirurgija n stuff, ali osnova je takva kakvu smo je dobili. Isto tako i za inteligenciju. Nije stvar u obrazovanju, svi znamo da dupe završava faks, a ne glava, ali šta si dobio rođenjem u tom smislu to ti je. Možeš da se uvlačiš društevnom sistemu na ovaj ili onaj način, ali to nije ni bitno za celu ovu priču o intmnom, bliskom ili samo neposrednom kontaktu između ljudi. Ovo za stidljivost si manje-više u pravu, ali opet ne rađamo se baš kao tabula raze koje u potpunosti oblikuje svet, makar ja ne verujem u tu teoriju :)
I ne ljutim se zbog zida teksta, pobogu, baš mi je drago što si pročitao i dao svoje mišljenje. Moja poenta je bila da je ono što je suštinsko u ljudima ispod površine i prevazilaze bilo kakve socijalne krugove. I to je možda najteže i promeniti, ali je najvrednije, i svako može sam sa sobom da odluči kakva će osoba da bude :) Tako da kad neko ispadne sjajna osoba to je za mnogo veće poštovanje nego kad je magistar, prvak nečeg ili lepotica. Eto tako :)

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...