Aug 3, 2011

Popodnevno buncanje: O duši, sreći i čovečanstvu

Danas sam vozeći se autobusom mnogo razmišljala o ljudima i o tome kako ih doživljam. Na osnovu kojih kriterijuma formiram mišljenje o nekome?

Uzmimo neka je osnovni cilj življenja sreća. Svako teži toj sreći, onako kako on izabere. Da citiram mog omiljenog Miku Antića:

Krila


      Ako hoćeš da odletiš 
      - sklopi oči
      i sve jače
      veruj,
      veruj kao nikad
      u sve što se čini čudno.

      Nemoj da mi smešno mašeš 
      kao glupe vetrenjače
      svakom vetru,
      svakoj ptici,
      brzopleto,
      uzaludno.

      Svako dete ima krila,
      samo mora da se seti
      gde mu rastu sakrivena
      i moćiće da poleti.

      Neko nađe svoja krila
      u tatinom novčaniku.

      Neko proda svoja krila.
      Neko uvek tuđa krade.

      Lete ljudi i nogama.
      Lete ljudi i jezikom.

      Lete ljudi od nevolje.
      Lete ljudi od parade.

      Nekom mama krila veže.
      Nekom mama krila sreže.

      Neko ode za pticama.
      Neko padne čim se vine.

      Al divno je,
      al najteže,
      kad u glavi nađes krila.

      I obletis maštom samo
      Za trenutak sve visine.

      I svi misle: tu si bila.
      A ti si na nebu bila.

Danas usled takve propagande, najveći deo ljudi vidi sreću (svoja krila) u bogatstvu, slavi, izgledu, moći.. Nekome da jednom godišnje ode na more. Nekome da proda svoju knjigu u više od 100 primeraka ili osvoji titulu u sportu. Nekom seks. Sve je to materijalna sreća.

Dakle ovde ne govorim o sreci kao emotivnom stanju već vrhovnom životnom cilju. Iako faktički nije sve što sam navela materijalno, ipak služi da zadovolji samo određeni komadić ega i da da neku površnu poentu zivotu. Da se lakše živi. Jer duhovno gledano lakše se po ceo dan juriti oko poslova i graditi neki biznis, zgrtati novac ili neko drugo dostignuće, nego se pozabaviti svojim Ja. Tu treba duboko kopati. Tu je neophodno biti iskren prema sebi, pretresti temelje svoje ličnosti i morala. E TO – nije lako.

people-who-care Ja duboko verujem u dušu. Nije sad bitno sa stanovišta koje religije posmatrate dušu. To ćemo preskočiti. Ono što hoću da kažem jeste da taj površni ego cilj nema mnogo uticaja na dušu kao večni koncept u nama. Verujem da je ono što zaista vredi u ljudima način na koji se oni odnose prema drugima. Od razmišljanja do dela. Moje mišljenje je da je naivno misliti da je materijalni svet sve što postoji, a u tom slučaju svi smo mi povezani na mnogo višem nivou i ne postojimo izolovano od sveta. Zato i naša duša ne može da se posmatra u vakuumu već u odnosima sa drugim dušama. I stvarno mislim da na kraju nije bitno dal tamo negde postoji neki bog koji sve čuje, jer čovek sav otrov i med koji uputi na druge ustvari samo sipa na svoju večnu dušu.

Čovečanstvo je kao pokvarena košnica. Svi zavisimo jedni od drugih, ali se zajednička dobrobit negde izgubila i ustupila mesto njegovom veličanstvu Egu. Nije da nameravam da ljude uporedjujem sa insektima i da propagiram da funkcionišemo kao košnica. To bi bilo navijanje za puko preživljavanje i deevoluciju. Ja sam itekako za individualnost, ali na planu traženja licne srece ne treba gaziti po leševima, u najmanju ruku treba ih zaobići. Nekada se jedno i drugo kose i tesko je naći balans. Ipak verujem da bi sve to bilo svedeno na minimum kad bi ljudi imali više sluha za druge. Pa ne čak ni imali već želeli da imaju, potrudili se.

Neko se rodi lep, neko ružan, neko pametan, neko glup, neko visok, neko nizak, neko beo, neko crn, neko stidljiv, neko napadan.. Ne mozemo da biramo kakvi ćemo se roditi i zato ne treba ljude po tome ni vrednovati. Ipak svako može da bira kako će sam da se ponaša. I samim tim da utiče na druge oko sebe. I mislim da je upravo to ono što čini da nečija duša raste ili zakržlja.

Može neko da bude trostruki doktor nauka ili olimpijski prvak, ali ako je on, da izvinete, govno od čoveka prema drugima on je na kosmičkom nivou osušena nula. Zapravo na nivou kolektivne duše on je minus. Ja mogu da poštujem njihov trud i uspeh, ali njih kao ljude ne. Da ne bude zabune, uopšte ne mislim da je čovek osoba koja drugima služi kao otirač mada sam i sama to bila više puta. Teško je biti naivan. Ali na kraju sam naučila da to zaista nikom ne donosi dobro, već samo još više spušta one koji druge ugnjetavaju i dodaje minus na njihovu dušu.

Primedbe? :)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...