Jul 26, 2011

Kako sam zbunila teleanketara :P

Obično se ne javljam na fiksni telefon. Niko me ne zove na njega. Osim Nevene, plesne drugarice. Tako da i kad zvoni, znam da je za nekog drugog. Međutim, jutros sam se nekako zadesila u njegovoj blizini svaki put kad je zvonio. I naravno, teleanketari. Oni vladaju prepodnevnim časovima. A po glasu tačno čuješ da su to neke jedva punoletne devojčice i dečaci, koji su preko leta rešili da zarade neki dinar za džeparac i kupe novi mobilni ili tako nešto. Jeftina radna snaga, ali istovremeno zvuči i neozbiljno. No na stranu to. Nekoliko njih sam istog trenutka presekla i spustila slušalicu. (Pređe u naviku vremenom.) Ali poslednji koji je zvao hteo je da radi istraživanje na temu zadovoljstva TV i kablovskom. Ja pomislim hajde da vidimo kome će biti zabavnije.

-Nego slušaj dečko, ja ti i neću biti od neke koristi u toj anketi – rekla sam pre nego što je počeo da postavlja pitanja.

-Neka, neka, to su samo jednostavna pitanja, biće gotovo za 2 minuta – odgovorio je on samouvereno.

-Dobro, kako hoćeš – pomislih smejući se u sebi.

-Koju kablovsku koristite u kući?

-KDS (da su stvarno napravili istraživanje znali bi da KDS pokriva ovaj deo grada).

-Na skali od 1 do 5 koliko ste zadovoljni dobijenom uslugom? – pita on ozbiljno, a još mu ni glas nije pošteno završio s mutiranjem.

-Ne mogu da ti odgovorim na to pitanje, jer ne gledam TV.

On počinje da se smeje misleći da se zezam, pa posle par sekundi skapira da sam ozbiljna. Zbunjena tišina od 10ak sekundi. Oseća se preko telefona da ne zna šta da radi.

-Ali moram da upišem nešto.

-Ja sam ti rekla da ti neću biti od pomoći. Upiši šta god hoćeš.

Čuje se kako se koleba i na kraju neki šuš, verovatno proizvoljno upisuje ocenu.

-Dobro. Koju vrstu programa najčešće.. ma zar baš ni malo ne gledate TV?

-Ne. Ne gledam TV već 9 godina.

-Ama bar po nekad?

-Stvarno ne znam kako bolje da ti objasnim da ne gledam.

Tišina. Čuje se neki pokušaj zbunjenog smeha, neodlučnosti, udaljavanje od telefona, kao da se okreće oko sebe i gleda da li je u skrivenoj kameri. Zatim ponovo prinosi slušalicu i kaže:

-Dobro, ništa. Hvala. Doviđenja.

-Zdravo.

I to je bio kraj. Da je bio neki iskusniji anketar možda bi tražio nekog drugog člana domaćinstva ili bi već nekako ostao veran toj anketarskoj kulturi izrazite napadnosti od koje je jednom kad uđeš u začarani krug nemoguće pobeći. Ipak ja sam sa radošću slušala kako ovaj anketar apsolutno sam priznaje poraz i prekida vezu :D E što volim kad mi ovako nešto ukrasi dan.

No comments:

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...