Mar 10, 2011

TROJA: muzičko-scenski spektakl

Nije me bilo par dana, ne stižem ni da spavam duže od 3,4h, tako da nije nemar stvarno :) Pošto ste do sad vrlo zainteresovano pratili moje recenzije filmova, rešila sam da napišem neku reč o muzičko-scenskom spektaklu ‘Troja’, koji sam gledala pre neko veče (6.mart) u Areni.

Troja je prvobitno bila zakazana za novembar 2010. Karte za moju muževnu polovinu i mene sam uzela još u oktobru. Reklama na sva zvona, neviđeni spektakl, Srbija ovo još nije videla! Dža. Bu. Dođe i taj famozni datum i mi odlazimo u Arenu.. beše već s ulice sumnjivo to što nigde nije bilo žive duše ili automobila, ali stigli smo knap pa pomislih moguće da su svi već ušli. Popeli smo se do ulaza, a tamo – mrak. Sva vrata zatvorena, samo čkilji svetlo na blagajni. Odlazimo da se raspitamo o čemu se radi i nailazimo na papir A4 formata zalepljen na staklu. Olovkom napisano stoji: Troja otkazana i premeštena za 6. mart. Karte važe za novi termin, ko želi može da  ih vrati. Zamislite to! Nije im palo na pamet da možda negde nekako objave da je predstava otkazana.. Uprskos svemu, odlučim ja da zadržim karte, čvrsto rešena da vidim famoznu Troju kad-tad.

…i tako dođe 6.mart, pola godine nakon što sam uzela ulaznice. U istom borbenom sastavu i puni entuzijazma otišli smo u Arenu. Ovoga puta gužva je bila lako uočljiva. Uzgred, to je bila i moja prva poseta Areni. Iako živim na 10 minuta od nje, nikad nisam zapravo ulazila unutra. Mesta su bila popunjena do poslednjeg, svim uzrastima i polovima (lol). Sve što sam znala o celom tom projektu jeste da ga izvodi trupa pod nazivom ‘Vatra Anadolije’. Do tad nisam preterano razmišljala o njenom nazivu.. ali sad kad razmislim ne mogu da verujem da mi nije bilo čudno ranije.

trojaVeć u prvih par sekundi otkrili smo da je nešto vrlo neobično u vezi ovog projekta. Spiker koji je govorio upozorenja i obaveštenja na početku izabrao je da ih saopšti na turskom i engleskom. Zatim je počela predstava. U prvih par minuta saznali smo da je Homer bio pesnik iz Anadolije (!). Od Grčke, Grka i antičkog doba ni traga ni glasa. Priča je bila svedena na 10 rečenica koje su na srpskom i engleskom projektvane na scenografiju tokom predstave. Iz ovih 10 rečenica nismo uspeli da saznamo šta se tačno dešava, osim da je je Helena oteta, da se sprema rat i skupljaju razni narodi u pomoć Troji. Scenografija je bila lepa. Ogromne zidine, u ulozi kapija Troje, sa statuama bogova visokih 5-6 metara. Što se tiče plesnog dela spektakla (koji ujedno predstavlja i glavog nosioca predstave) on je priča za sebe. Trupa ‘Vatra Anadolije’ broji 50 članova, od kojih je odokativno pola devojaka pola momaka. Kroz ples i scene borbe dočarali su neku nit najosnovnije priče o Troji. Scene plesa su bile divne za posmatranje, impresivne masovne koreografije u kostimima jarkih boja. Sve ovo provučeno je kroz razne stilove od baleta, preko nečeg što liči na ruski ples, srpsko kolo, neka standardna predstava kakvu ljudi imaju o orijentalnom plesu, borilačke veštine itd. Ipak ništa od toga ni po kostimima, ni po bilo čemu drugom nije imalo dah antičke Grčke. Lično obožavam masovne koreografije na sceni, tako da mi je njihova perfektna uigranost bila melem za oči. Ono što je još interesantno jeste igra efektima koje su imali na raspolaganju. Recimo u jednoj sceni plesači su obučeni u dugačke crne odore, igraju smrt, svetla su gotovo skroz pogašena, a njima svetle oči crveno u mraku. Jako zanimljivo. U drugoj sceni obučeni su u odela koja su iscrtana fluorescentnom farbom tako da u mraku pod blacklight-om igledaju kao kosturi koji svetle. U scenama borbe koriste se mačevi koji sevaju varnice kada se okrznu itd. 10 do 50 ljudi na sceni u svakom trenutku ne može vas ostaviti ravnodušnim. Znam koliko je teško uskladiti i 3 osobe, a kamoli toliki broj ljudi. Kao neko kome su kostimi u filmovima, plesu i pozorištu bitan faktor, bila sam jako zadovoljna njihovim odorama. Sve su veoma pažljivo osmišljene i kompleksne. Nije bilo nekih jednostavnih, zbudženih kreacija. Ne smem ni da zamislim koliki budžet im je trebao samo za izradu tih kostima za 50 ljudi. Da ne pominjem da su se presvukli barem 15ak puta. Svi su veoma naporno radili i nisu se štedeli, a na licima plesača se zaista videlo da uživaju i da daju svoj maksimum. To je lepo videti i osetiti. Mada nisam bila toliko blizu ipak sam mogla da prepoznam i primim tu energiju. Momenat koji je, mogu da se kladim, privukao dobar deo publike da dođe, je taj famozni trojanski konj od 10ak metara koji su dovukli na scenu pred kraj, kako to i dolikuje priči.  On jeste bio impozantan, ali iskreno mene su mnogo više impresionirali ljudi na sceni nego taj konj (sa izuzetkom lika koji je igrao kralja i njegovih par slugu.. oni su sve vreme predstave stajali na vrhu zidina i povremeno se klanjali.. iskreno se nadam da ne dobijaju istu platu kao plesači koji su dole ginuli od rada). Scene borbi verovatno nisu nešto što bi oduševilo ljude koji se bave borilačkim veštinama, ali koreografski gledano bile su jako lepe, sve zajedno sa borbenim kostimima :)

Na kraju predstave projektovali su tursku zastavu, dok su se plesači poklanjali i primali aplauz publike. Ako taj projekat nije finansirala turska vlada, ja ne znam ko je. Ipak, i pored sveg truda sumnjam da će uspeti da nagovore ostatak sveta da je Homer bio Turčin. Žao mi je što priči nije posvećeno makar malo više pažnje, jer iz šturih podataka koje smo dobili nismo mogli bog zna šta da zaključimo. Mada meni je sasvim jasno da oni nisu imali na umu da prave edukativni show, već muzičko-scensko-plesni. A druga stvar, da su se malo udubili u priču ne bi mogli da izbegnu pominjanje grčkih i antičkih simbola i atributa. Kad se sve sabere i oduzme drago mi je što sam gledala Troju. U nekim aspektima me je malo razočarala, u nekim me je oduševila. Ne mogu reći da je nešto najbolje što sam ikad gledala, ali mora im se odati počast kad bi me sad neko vratio u prošlost ne bih izabrala da vratim karte i uzmem pare nazad. A cela ta masovna gungula šarenila podsetila me je na predstavu Cigane lete u nebo u Pozorištu na Terazijama. Gledala sam je već dva puta, ali sad mi se gleda opet :D eto ideje kad bude vremena..

9 comments:

Zoran said...

Haha, tetka, tetka ... pa ti nisi znala da je drevna Grčka ono što je danas zapravo Turska :)))) A za Troju se pretpostavlja da je bila nadomak današnjeg mesta Čanakale (koga svi oni koju su putovali za Kušadasi znaju kaomesto prelaza trajektom)

Zoran said...

Doduše, nije baš cela, ali najvažniji deo Grčke (ako izuzmemo Atinu i Peloponez) je bio smešten u Anadoliji (zapadnni deo Turske uz Egejsko more). Anadolija je zapravo kolevka evropske kulture.

Nacije su relativno mlada pojava, posebno onakve kakve ih danas znamo i poimamo. A ako gledaš geografski (sa današnjeg aspekta) Homer jeste turčin, rođen u okolini današnjeg Izmira :)

*Iris* said...

Da izvineš nećače, al sad si se nalupao. Mislim sve to što si ti rekao je tačno, i ja to dobro znam. Ali zaključak je wtf o.O To bi isto bilo kao kad bi za 500 godina Albanci napravili mjuzikl u kome bi neke velike ljude rođene na Kosovu prisvojili i napisali da su bili Albanci, a da se pritom Srbi i srpska kultura nigde ne pominju. Ja znam da ti ne voliš politiku (a ni ja), ali iskreno odgovori: da li bi to bilo fer?

Petar said...

"
To bi isto bilo kao kad bi za 500 godina Albanci napravili mjuzikl u kome bi neke velike ljude rođene na Kosovu prisvojili i napisali da su bili Albanci, a da se pritom Srbi i srpska kultura nigde ne pominju."

Ali oni to rade već sad :(

Zoran said...

Tetka, da li sam ja i u jednom momentu spomenuo prisajanja, fer, pravedno ili slično? Pričao sam o geografiji ...

*Iris* said...

Pa jesi pričao o geografiji, ali Homer nikako ne može da bude Turčin. Da se rodi sad u Izmiru bio bi, ali on je rođen onda kad to nije bila Turska :) Znači geografija je ok, ali u vremenu.

Zoran said...

Haha, a šta si očekivala, da ondašnji Grci drže predstavu? :))) Ti turci koji su je držali su bliži onim grcima nego grci koje danas znamo ... :)

Kristina said...

HIhi, bas ti je bilo ludo i nezaboravno :)
Nazalost, moram se sloziti sa Zoranom... Inace, Troja je jedna od turskih znacajnijih destinacija za obilazak istorijskih spomenika... Koliko god nam paralo usi, jednostavno, tada kada su se vodili ratovi, to se zvalo Grckom, a bilo na tlu danasnje Turske... Nema tu mnogo politike, vise ekonomije, a sto se tice Albanaca, bolje da ne komentarisem... ALi, npr.kada pominjemo korene orijentalnog plesa, uvek pomenemo prvo Mesopotamiju, pa onda objasnjavamo kojim imenima se danas nazivaju drzave koje se nalaze na tom podneblju.
A, sto se tice finansiranja, Anatolian fire je nacionalno kulturno umetnicko drustvo, kao nase ¨Kolo¨:) I plate i sve ostalo im daje naravno drzava, kao bilo kojoj drzavnoj instituciji, i naravno da je drzavi cilj da privuce ljude da dodju do Turske i ovim potpuno komercijalizovanim projektom probude interesovanje :)

*Iris* said...

To je jasno, mislim da nema potrebe da razglabamo o tome da se sada na tlu nekadašnje Troje nalazi Turska. Ono što meni smeta je to što tada to NIJE bila Turska, već antička Grčka, a oni nisu prikazali duh te antičke Grčke ni u miligramima. I očigledno je da to nisu slučajno prevideli, već da pokušavaju da prisvoje to kao deo svog kulturnog nasleđa, što je nikad dalje od istine. :) Nisam očekivala da antički Grci drže predstavu, već da ljudi koji drže odaju makar minimum pošte pravim korenima priče. Sad zvučim ogorčeno, ali uživala sam u predstavi. Ipak ovaj detalj mi vređa čovečnost i inteligenciju.

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...