Mar 21, 2011

PSIHOLOGIJA: Konflikti

Pre izvesnog vremena sam objavila jedan interesantnan entry, koji je pisala moja prijateljica Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut psihološkog savetovališta “Kontrapunkt”, na temu Dečjeg Ja. Sada postavljam još jedan njen članak na temu konflikata. Još njenih spisanija možete pronaći na www.kontrapunkt.co.rs :)

arguing

KONFLIKTI

Kada izbegavamo konflikte, uvek postoji neki razlog za to. Konflikti su neminovni deo zivota i ne predstavljaju nista lose. Imamo ponekad zelje cije ispunjenje iskljucuje ispunjenje zelje neke druge osobe i onda je to potrebno razresiti. Potpuno je prirodno da osecamo frustraciju u odnosu na onoga ko nam onemogucava ili otezava zadovoljenje neke nase potrebe ili zelje.

Razlog zbog koga mozemo da izbegavamo ulazenje u konflikt je katastroficna fantazija. Mi nesvesno zamisljamo da ce se desiti neka katastrofa ako pokusamo da resimo konflikt ( da udjemo u sukob). Uglavnom je to neka konkretna katastrofa koju zamisljamo ( fizicko nasilje, odbacivanje, emocionalno povredjivanje druge osobe, osuda sredine ).

Kada je u pitanju strah od konflikta sa partnerom, to je uglavnom povezano sa nekom emocionalnom povredom iz detinjstva posle koje smo odlucili da necemo ulaziti u konflikte sa onima koje volimo jer smo zakljucili da konflikt moze dovesti do odbacivanja ili fizickog nasilja. Moguce je i da smo zakljucili da se ljubav i konflikt medjusobno iskljucuju.

Sa konfliktom su najcesce povezana osecanja ljutnje, frustracije i besa. Moze se desiti da namerno i svesno suzbijamo ova osecanja, ako smatramo da su neprimerena ili zbog katastroficnih ocekivanja. Neprijatna osecanja sa kojima ne zelimo da se nosimo mozemo nesvesno da potiskujemo, a ako ovo radimo kontinuirano duze vreme mozemo imati poteskoce da ih izrazimo ( kod suzbijanja ) ili da ih prepoznamo kod potiskivanja ).
Ako jos u detinjstvu pocnemo da potiskujemo osecanja, ova ili bili koja druga, gubimo kontakt sa njima i kroz zivot prolazimo sa nekom vrstom otupelosti, prazninom. Veoma cesto su osobe koje potiskuju svoja osecanja sklone anksioznim poremecajima ( panicni poremecaj, fobije ). Porodice u kojima su one odrastale obicno su bile sa preterano kriticnim roditeljima koji su postavljali nerealno visoke standarde. Posto je za dete od presudne vaznosti odobravanje roditelja, ono potiskuje svoje prirodne impulse i osecanja ako su oni u suprotnosti sa ocekivanjima roditelja. I kad odrastu, mnogi nastavljaju da donose ovakav izbor. Jedno od najcesce potiskivanih osecanja je bes. U detinjstvu on cesto nije tolerisan od strane roditelja ili je njegovo ispoljavanje kaznjavano.
Naravno, ovo nije dobro resenje. Izbegavanje konflikata zbog katastroficnih ocekivanja dovodi i do stvaranja unutrasnjih konflikata.

Osecanja ljutnje i besa su cesto adekvatna i onda ih je uglavnom dobro izraziti. Postoje dobri nacini za izrazavanje ovih osecanja, koji nisu destruktivni. Ovladavanje njima nam omogucava da na dobar nacin razresavamo konflikte.

2 comments:

anuka said...

Dopada mi se clanak! Definitivno je u pravu tvoja drugarica. Sasvim je logicno sve sto je napisala. Znam to iz licnog primera.
Bezanje od diskusije ili najblaze receno rasprave nikako nije pametno resenje, a jos manje najbolje!

*Iris* said...

Danijela zna znanje :)

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...