Mar 28, 2011

Metalik lak za nokte (?)

 

metallic nails

Danas slučajno nabasam na ovu sliku noktiju obojenih u metalik lak. Totalno je luckasto i možda neprikladno, ali meni se sviđa :D Realno, čak ni ja ga ne bih nosila stalno, ali je super fora po nekad staviti. Ako neko slučajno zna gde ima da se kupi ovakav lak najlepše molim da mi javi :)))

P.S. Malo sam guglala i izgleda da su metalik nokti poslednji hit. Ima ih u svim bojama i teksturama. Ipak većina njih nema ovaj efekat ogledala kao na gornjoj slici, a baš takav mi se naročito dojmi :D Tako da molim sve koji eventualno budu predlagali, da izbegnu kvazi metalik lak koji je samo sjajno siv ili zlatan, al ne i aluminijumski :P

Mar 23, 2011

Artistic nudity: Ivory Flame

Sve slike u ovom entriju pripadaju fotografima koji su ih uslikali.

IMG_0298 adj for hollyDanas ću pisati o umetničkom nudizmu u fotografiji kroz prizmu jedne osobe koja mi se jako dopada –britanskog modela po imenu Ivory Flame.

Rođena je 1984. godine. Po zanimanju je profesionalni model. Živi u centralnoj Engleskoj (na sat vremena od Londona), ali putuje u sve delove Britanje, Evrope i sveta kako bi radila na projektima. Pozira za fotografe, slikare, vajare, dizajnere odeće i nakita, u studiju, na otvorenom, pod vodom, u grupnim aranžmanima itd. Naravno ne radi samo nudističke kompozicije već i portrete, modne reklame i ostale ‘obučene’ varijante. Oni koji su slabiji sa engleskim jezikom možda neće primetiti da ovo baš i ne liči na pravo ime i prezime. Kada se prevede na srpski ivory znači slonovača, a flame plamen. Složićete se da nije mogla da nađe bolje umetničko ime za sebe. Ivory ima izuzetno svetlu porcelansku kožu i prirodno riđu vatrenu kosu (baš onakvu kakvu sam ja želela). Izgleda kao renesansna figura iskočila sa slike nekog slavnog umetnika. Iz tog razloga najčešće je i stil fotografija za koje pozira viktorijanski, renesansni i sl.

Ivory sam izabrala jer mi se jako dopada duh kojim odišu njene fotografije. Iako je nudistički model sve njene fotke su jako ženstvene, nežne, kreativne i lepe. Energija kojom zrače nije napucana, već veoma prirodna. Devojke koje se slikaju za časopise i modne agencije koje viđamo po bilbordima svakodnevno su mnogo češće i više nabijene nekom seksualnom energijom, iako su obučene. Ma i prosečna tinejdžerka sa fejsa. Ivory jeste naga na većini slika, ali to iznosi u veoma prijatnom i umetničkom svetlu.

Holly 2010-12-09, 11-19-30

Ona definitivno nije tip devojke koji pali 95% muškaraca, posebno u današnje vreme kada su ljudi isprogramirani na neki drugačiji vid lepote, tj privlačnosti. Ja lično ne mogu da razumem kako to da su žene koje izgledaju kao da pucaju od nečeg što bih nazvala ženskim testosteronom odjednom postale simbol za lepotu. Na stranu ižvakana priča o grudima nabijenih do brade i napućenim ustima.. mislim pre svega na utisak koji ostavljaju, duh kojim odišu, sto se najviše ispoljava kroz lice i oči. Sve te da izvinete zajebane face, pogledi u kojima se piše ‘ja valjam samo za seks’ i vulgarne poze, gesikulacijya, izražavanje i aluzije.

358

Ono što mi se najviše dopada na njenim slikama jeste kreativnost, pokret, nežnost, emocija, inspiracija i raznovrsnost. Pregledala sam stotine slika na kojima je ona i svaka je drugačija. Takođe sam pročitala i opise fotosešna nekih fotografa sa kojima je radila i svi su opčinjeni nenjom energijom, profesionalizmom i maštom. Ivory ima i svoj sajt i blog na kom redovno postavlja nove slike i utiske sa fotosešna, tako da više možete da pogledate na http://www.ivoryunderworld.blogspot.com.

4881632331_de2d417c4c_z
Ivory o sebi kaže:

Volim da budem kreativna, da seckam časopise, pravim kolaže, kupujem lepe razglednice i sveske koje mi nikad neće trebati, fotografišem, slikam i čitam knjige. Volim filmove sa prelepim predelima, tv emisije o čudnim stvarima, prirodu, crni humor. Volim kuvanje, fitnes, zdravu hranu, povremene čokoladne momente zvane ‘zajebi zdravu hranu’. Fascinira me lepota, kupujem stvari zato što su lepo upakovane i trošim previše na ukrasni papir. Volim da se lepo obučem, pijem koktel i đuskam, putujem, volim izložbe, muzeje, zoološke vrtove, miriš slatkiša u vazduhu, vatromete. Volim bebe životinja, naročito prasiće. Smenu godišnjih doba, zvuk pljuska dok sam ušuškana u krevetu, maštanje, i pešačenje do kuće dok na ipodu slušam glasno omiljenu pesmu.

cwhyte_101112_0117_small

Kao što vidite devojka kakvoj mi je drago da ustupim malo mesta na ovom blogu :) Dalje vas više neću daviti sa informacijama. U produžetku su neke od mojih omiljenih fotografija divne Ivory Flame. A kako se vama dopala? :)

HollyBecky_Derrieres 800

Mike Durrant Large 600

Hollypiano2lr

Holly_10

Untitled-1

78

DSC_0142-3

283

P090519B_289

SEAN ELLIOTT PHOTOGRAPHY- LO RES-384

David Hare bw nude 600

IMG_0306 adj for holly

SEAN ELLIOTT PHOTOGRAPHY- LO RES-117 700

222

50

Holly 800

Mar 21, 2011

PSIHOLOGIJA: Konflikti

Pre izvesnog vremena sam objavila jedan interesantnan entry, koji je pisala moja prijateljica Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut psihološkog savetovališta “Kontrapunkt”, na temu Dečjeg Ja. Sada postavljam još jedan njen članak na temu konflikata. Još njenih spisanija možete pronaći na www.kontrapunkt.co.rs :)

arguing

KONFLIKTI

Kada izbegavamo konflikte, uvek postoji neki razlog za to. Konflikti su neminovni deo zivota i ne predstavljaju nista lose. Imamo ponekad zelje cije ispunjenje iskljucuje ispunjenje zelje neke druge osobe i onda je to potrebno razresiti. Potpuno je prirodno da osecamo frustraciju u odnosu na onoga ko nam onemogucava ili otezava zadovoljenje neke nase potrebe ili zelje.

Razlog zbog koga mozemo da izbegavamo ulazenje u konflikt je katastroficna fantazija. Mi nesvesno zamisljamo da ce se desiti neka katastrofa ako pokusamo da resimo konflikt ( da udjemo u sukob). Uglavnom je to neka konkretna katastrofa koju zamisljamo ( fizicko nasilje, odbacivanje, emocionalno povredjivanje druge osobe, osuda sredine ).

Kada je u pitanju strah od konflikta sa partnerom, to je uglavnom povezano sa nekom emocionalnom povredom iz detinjstva posle koje smo odlucili da necemo ulaziti u konflikte sa onima koje volimo jer smo zakljucili da konflikt moze dovesti do odbacivanja ili fizickog nasilja. Moguce je i da smo zakljucili da se ljubav i konflikt medjusobno iskljucuju.

Sa konfliktom su najcesce povezana osecanja ljutnje, frustracije i besa. Moze se desiti da namerno i svesno suzbijamo ova osecanja, ako smatramo da su neprimerena ili zbog katastroficnih ocekivanja. Neprijatna osecanja sa kojima ne zelimo da se nosimo mozemo nesvesno da potiskujemo, a ako ovo radimo kontinuirano duze vreme mozemo imati poteskoce da ih izrazimo ( kod suzbijanja ) ili da ih prepoznamo kod potiskivanja ).
Ako jos u detinjstvu pocnemo da potiskujemo osecanja, ova ili bili koja druga, gubimo kontakt sa njima i kroz zivot prolazimo sa nekom vrstom otupelosti, prazninom. Veoma cesto su osobe koje potiskuju svoja osecanja sklone anksioznim poremecajima ( panicni poremecaj, fobije ). Porodice u kojima su one odrastale obicno su bile sa preterano kriticnim roditeljima koji su postavljali nerealno visoke standarde. Posto je za dete od presudne vaznosti odobravanje roditelja, ono potiskuje svoje prirodne impulse i osecanja ako su oni u suprotnosti sa ocekivanjima roditelja. I kad odrastu, mnogi nastavljaju da donose ovakav izbor. Jedno od najcesce potiskivanih osecanja je bes. U detinjstvu on cesto nije tolerisan od strane roditelja ili je njegovo ispoljavanje kaznjavano.
Naravno, ovo nije dobro resenje. Izbegavanje konflikata zbog katastroficnih ocekivanja dovodi i do stvaranja unutrasnjih konflikata.

Osecanja ljutnje i besa su cesto adekvatna i onda ih je uglavnom dobro izraziti. Postoje dobri nacini za izrazavanje ovih osecanja, koji nisu destruktivni. Ovladavanje njima nam omogucava da na dobar nacin razresavamo konflikte.

Svi su nešto riđi ovih dana..

Trend je čudo. Kad sam pre godinu dana objavila svom frizeru da sam najzad, nakon 3-4 godine maštanja, rešila da se ofarbam u riđe on mi je odgovorio: ‘Bolje požuri, jer sledeće godine će riđa biti apsolutni hit.’ Pomislila sam kako je to malo verovatno, jer sam do tad jednom u 5 dana viđala na ulici riđu devojku/ženu, plus jako je malo onih kojima to stoji, ali vreme je uskoro pokazalo da je moj frizer znao šta priča.

Andy Hove 5 redheads

Početkom ove godine iznenada su počele da iskaču riđe žene iza svakog ćoška. Ja ne znam da li ste primetili, ali došlo je do invazije riđokosih. I to ajd’ da su to sve osobe kojima lepo stoji (činjenica je da riđe stoji samo osobama sa izuzetno svetlim tenom), nego svaka šuša se sad farba bre. A po mom skromnom mišljenju šargarepa kosa na taman ten izgleda krajnje ciganski (bez uvrede braći Romima). Plus što je ova boja jako nezgodna za dobijanje, pa se često dešava da ako se sami igrate dobijete neku užasnu nijansu trule tikve, što većina ljudi i radi. Najgore od svega je kad se pojavi izrastak na riđoj kosi. Na plavoj smo nekako svi navikli to da vidimo, znamo da su 95% plavuša fejk i to je ok, ali na naradžastoj kosi je mnogo gadno. 17. marta sam bila na koncertu Kelta i tamo je makar pola devojaka bilo ofarbano u riđe. Šta više reći, pomama je u jeku. Iskreno sumnjam da će dugo trajati, jer je ovo jako nezgodna boja za održavanje, a definitivno i najskuplja.

Kad sam početkom godine videla šta se dešava pobegla sam u lešnik, ali crveni pigment je nepobediv. Jednom kad uđe u dlaku stalno izbija na površinu i veoma ga je teško prekriti. Jako mi se sviđalo kako mi stoji riđa, ali trendove ne podnosim. Lešnik mi je neka prelazna varijanta, ipak moraju se preduzeti drastičnije mere u borbi protiv riđe ASAP.. A tačno šta saznaćete uskoro 8)

PS. Da ne steknete pogrešan utisak, nisam ja počela da mrzim riđu. Ona i dalje ostaje moja omiljena boja, moguće da ću se jednom opet vratiti u nju. Samo me nervira što je sada in. Štaviše, pripremam novi entry o jednoj zanimljivoj prirodno riđokosoj dami ;)

Mar 19, 2011

HOW TO: creative gift wrapping

Iz iskustva mi je poznato da mnogi ljudi neverovatno kubure sa zavijanjem poklona čak i kada su to kutije pravilnog oblika, a o nepravilnim da i ne govorim. To su mahom muškarci, mada znam da ima i žena sa sličnim problemom. Ja sam do pre par godina bila ubeđena da takvi ljudi ne postoje, jer sama oduvek pakujem svoje poklone i volim to da radim. Ali onda sam saznala strašnu istinu :P Zato sam rešila da napravim mali tutorijal i pomognem ljudima da sami urade nešto što bi inače masno platili po fensi tržnim centrima.

Ovo što vam predstavljam je samo jedna od milion opcija. Smislila sam je pre neku nedelju kada sam pakovala poklon za kumu svoju :] Dajem tutorijal baš za nju, jer je malo neobičnije nego pakovanje kakvo možete pronaći na mnoštvu how to sajtova, nije teško, a definitivno ostavlja jako lep utisak :) Uz to zgodno je kako za pravilne tako i za nepravilne oblike, a ne zahteva nikakvu posebnu opremu. Dakle, čak i vi muškarci – don’t fear, Iris is here! :P

Sve što vam je potrebno od materijala je parče tkanine (da, dobro ste pročitali nećemo koristiti ukrasni papir, nego tekstil) i to je najbolje da uzmete nešto kao one jeftine šuškave zavese, što ne može da se zgužva i nije mlitavo. Kao na slici ispod:

U suprotnom dobićete potpuno bezveze efekat. (To možete da kupite u onim prodavnicama metraža na kilo :D i vrrlo je jeftino, mislim 5 metara zavese pitanje je dal bi skupilo 300gr). Druga stvar koja će vam biti potrebna je neka trakica, ne mora biti naročito dugačka 10-15cm, bitno je samo da se slaže uz materijal. I naravno makaze. To je to :)

Tutorijal ću raditi na ovoj kutiji (mada je gore prikazan poklon bio valjkastog oblika, ali princip je isti).

Isecite zavesasti materijal u kvadrat, s tim što uopšte nije neophodno da to bude pravilan oblik i ivice, jer nam cilj nije da postignemo utegnut izgled.

Čak je i poželjno malo zaobliti ivice kvadrata makazama, da slučajno negde ne bi iskočile. Veličina kvadrata zavisi od veličine onoga što pakujete, tako da ćete morati otprilike da procenite sami. Bitno je da možete da savijete ivice do centra (tako da predmet koji pakujete ‘sedne’ na njih i ono što ostane od materijala i dalje može da prekrije vaš poklon).

Dakle, uzmite svaki ćošak kvadrata i savijte ga do sredine, a zatim zavucite ispod predmeta.

Uhvatite preostali materijal i skupite ga iznad poklona. Nemojte previše da zatežete, dozvolite tom materijalu da se nabora i deluje nonšalantno :) Zato smo i koristili materijal koji ne pada već pravi ‘gužvu’.

Uzmite trakicu i vežite materijal iznad poklona. U ovom slučaju koristila sam ovu penastu ljubičastu traku.

Ako imate dovoljno dugačku trakicu možete da svežete i mašnicu ili da prikačite neku karticu sa željama :) Gore bi trebalo da dobijete simpatičnu gužvavu ćubicu.

Za kraj ukrasite dodatno po želji. Ja sam dodala par ljubičastih perlica :)

To je sve. Nadam se da vam se sviđa. Uživajte! :*

Mar 14, 2011

10 sitnica koje me čine srećnom (2.deo)

Pre tačno 2 meseca napisala sam prvi ovakav entry i bio je neviđeni hit po posećenosti. Valjda sitne draži života inspirišu ljude. Ako je moj članak nekog zaista inspirisao, ja sam postigla cilj. Zato sam rešila da proširim nedavno objavljenu listu :) Pa da krenemo:

1. Vetar na koži

Znate ono kad putujete negde leti, naročito kolima. Ne mora van grada, čak i da ste u taksiju. I onda proturite ruku kroz prozor i  pustite vetar da vam struji kroz prste. Obožavam taj osećaj :)

2. Pizza na trgu

Ako ste ikada bili u Beogradu i pritom zaginuli u nekom noćnom provodu, onda ste sigurno probali ovu bogovsku picu. Prodaju na parče u piceriji preko puta trga. U bilo koje doba dana i noći da odete imaju sveže vruće parče za vas.. a najverovatnije i par ljudi u redu. Najbolja pica ikada! Jedno vreme, naročito prošle godine, svaki noćni izlazak sam završavala u toj piceriji.

3. Mehurići od sapunice

Voleeeeeeeeeeeeeem. A prošlog leta mi je moja ljubav donela iz Londona neku napravu koja može da produkuje gigantske mehure od sapunice. Bilo je mnogo zabavno puštati ih sa krova zgrade :) Šteta samo što se u putu delimično polomila pa ima visok procenat škarta :/

4. Bežični miš

Jedna od najboljih stvari izmišljenih posle točka i mašine za sudove. Naročito zgodan za gledanje serija i filmova iz kreveta!

5. Kad dobijem čokoladu od dede

Znam da je detinjasto, ali ja se osetim k’o da imam 7 godina kad mi deda donese čokoladu hihi :)

6. Čarobnjaci

Onaj socijalni flipsi u obliku točka, koji skoro nigde nema da se kupi više. Ne znam zašto, ali volim da ga tamanim.

7. Panorama

Pogled sa nekog visokog mesta, čak i iz moje sobe. Kad vidite svetla grada kako čkilje ispod vas ili neke doline i reke kako se pružaju u nedogled. Neprocenjivo.

8. Slušanje pesme na loop

Kad nađem neku novu pesmu na koju odlepim obavezno je slušam na loop.. satima, nekad i danima. Nakon toga mi se smuči, pa je ostavim na miru. A kad prođe neko vreme onda upada u bazu pesama koje normalno volim.

DSCF2731

9. Saznanje da mogu još da spavam

Kada se ujutru probudim pola sata, sat pre alarma i shvatim da imam još vremena da spavam. Uhhh.. ima li šta slađe? Naročito ako je u pitanju neko ustajanje u cik zore. Još ako spavam pored Njega, pa se lepo ušukam i utonem u san – nema veće sreće! <3

10. Maženje

Volim da mazim i da me maze. Ali nervira me ono idle maženje kad postane dosadno i počne da me boli, jer mi izguli kožu -.- Volim kad kroz maženje mogu da ‘kažem’ i ‘čujem’ i više od prostog dodira.

HOW-TO: Surviving an elevator crash

Ja uvek nešto filozofiram, pišem o lepim stvarima, snovima, željama, utiscima, avanturama, ali ređe o nečemu praktičnom. Zato sam danas rešila da napišem jedan krajnje koristan članak o tome kako da sačuvate živu glavu u slučaju da se lift kojim se vozite otkači i počne da pada. Gde ćete praktičnije od preživljavanja? :D

Prvo, treba reći da su šanse da se ovo desi jako male. Po Zakonu, svaki lift mora proći tehnički pregled jednom godišnje. Drugo, moderni liftovi su napravljeni tako da sajla nikad nije dovoljno dugačka da dopusti liftu da udari u zemlju. A sve i da se desi da se sajla otkači postoje nekakve šipke koje se, ukoliko dođe do toga, zabijaju u zid i tako zaustavljaju ili makar usporavaju pad lifta. Čitala sam ispovesti ljudi koji su se našli u toj situaciji. Lift počinje da propada i 2 do 3 sprata niže se zaustavlja, kad se šipke zariju u zid. Ipak moramo uzeti u obzir i to da se većina liftova u našim zgradama koristi već više desetina godina. Ne samo što su starije proizvodnje i istrošeni, već je i tehnologija kojom su se u vreme njihovog nastanka proizvodili zaostala u odnosu na onu kojojm se proizvode današnji liftovi. Iz ovog razloga, nije na odmet znati po nešto o preživljavaju u ovoj situaciji.

Elevator buttonsPostoji mnogo mišljenja, saveta i teorija šta je najbolje uraditi u ovoj situaciji. Najgore što možete jeste da vrištite i trčite u krug. Iščitala sam dosta predloga, kao i argumente za i protiv njih. Osnovna podela rešenja ove situacije može se izvršiti na osnovu cilja koji želite postići. Preživeti ili ostati u komadu. Npr. neki ljudi su našli za shodno da je najbolji položaj da legnete na stomak, i stavite ruke preko potiljka, jer na taj način raspoređujete silu udara na celo telo, plus opterećenje kičme je drastično manje nego kad npr. stojite. Ovo je tačno, ali u isto vreme i mnogo glupo, jer ono što je najverovatnije da bi se desilo u takvoj situaciji je da  bi vam lice bilo smrskano od siline udara, a složićete se bez glave je teško nastaviti dalje (mada postoji više primera ljudi koji i bez glave fukcionišu sasvim lepo). Najčešće rešenje koje svima pada na pamet je skočiti u trenutku kada lift udari u zemlju. Ovo je u mašti stvarno idealan izlaz iz situacije, ali u realnom životu je neizvodljivo. Lift je u slobodnom padu. Vi se nalazite u liftu, samim tim i vi ste u slobodnom padu. Kako mislite da izvedete skok iz slobodnog pada? U crtanom filmu junaci često skaču sa padajuće stene, klavira, drugih junaka i sl. Ali u životu to je mnogo teže izvesti. Čak i kad biste bili u stanju da skočite umanjili biste brzinu svog pada tako neznatno da praktično nije vredno truda (osim ako niste šampion u skoku u vis i imate odraz 20km/h, u kom slučaju biste razbili lobanju pri udaru u plafon lifta). Još jedan problem koji se javlja u vezi ovog rešenja je kako ćete natemprati tačnu milisekundu kada treba da skočite? Vrlo nezavidan položaj, biti u padajućem liftu, moram priznati.

Ključna stvar za preživaljavanje jeste sačuvati vitalne organe. Vitalni organi su pre svega mozak, srce i pluća, kao i ostali organi smešteni u trupu tela. Da se primetiti da se svi vitalni organi nalaze se u gornjem delu tela. Dakle, ključna stvar je smanjiti brzinu i jačinu udara u njih. U zavisnosti s koje visine padate i koliko vremena imate evo šta sam istraživanjem zaključila da bi bilo najbolje uraditi. Skinite jaknu ili bilo koji drugi deo odeće da imate i stavite na glavu. Ovo će zaštitiiti glavu od gomile stakla, ogledala i drugih sitnih parčica, koji će leteti na sve strane kada dođe do udara. Zatim stanite u položaj tako da vam kolena budu blago savijena, odnosno fleksibilna, stopala blago podignuta na vrhove prstiju i ukoliko postoji neka šipka za koju se možete uhvatiti okrenite joj leđa i čvrsto se uhvatite za nju. Fleksibilne noge poslužiće kao amortizer i usporiti udar gornjeg dela tela u pod. Naravno može se desiti da u ovom položaju doživite prelom noge, ali zar je to bitno u poređenju sa tim da ćete sačuvati vitalne organe ili makar im dati veću šansu za opstanak. Usne neka vam budu razmaknute kako biste lakše mogli da izdahnete vazduh usled udara koji će grunuti iz pluća. Još jedna ideja koju sam imala i koju sam negde pročitala jeste da čučnete u ugao lifta i pokrijete se preko glave. Ovo možda takođe nije loše rešenje, jer će nogama dati bolju šansu da prežive, ali mislim da će kičma pretrpeti dosta veće opterećenje, a amortizacija za ceo trup biti manja.

Jednom, pre par godina, bila sam prisutna kada su se pokretne stepenice otkačile i zgužvale. Jedan par je bio na njima. Srećom bili su dovoljno prisebni da uspeju da preskoče na drugu stranu pre nego što su stepenice stigle da ih poklope. Ono što je ključno u ovakvim trenucima jeste sačuvati prisebnost i delovati konstruktivno. Ja nisam nikakav ekspert za ove stvari, ali znam da postoji mnogo glupih mitova. Takođe znam i da postoji puno ljudi koji se boje liftova. Šansa da vam se desi najgori scenario, da se otkači sajla i da šipke za zaustavljanje ne rade, verovatno su manje od šanse da zatrudnite uz korišćenje kondoma. Ipak mislim da nije loše imati makar neku ideju o tome šta nema poente pokušavati, a šta vam može dati šansu da ostanete živi. Dabogda vam moj praktičan savet nikad ne ustrebao! Pozdrav :)

Mar 10, 2011

TROJA: muzičko-scenski spektakl

Nije me bilo par dana, ne stižem ni da spavam duže od 3,4h, tako da nije nemar stvarno :) Pošto ste do sad vrlo zainteresovano pratili moje recenzije filmova, rešila sam da napišem neku reč o muzičko-scenskom spektaklu ‘Troja’, koji sam gledala pre neko veče (6.mart) u Areni.

Troja je prvobitno bila zakazana za novembar 2010. Karte za moju muževnu polovinu i mene sam uzela još u oktobru. Reklama na sva zvona, neviđeni spektakl, Srbija ovo još nije videla! Dža. Bu. Dođe i taj famozni datum i mi odlazimo u Arenu.. beše već s ulice sumnjivo to što nigde nije bilo žive duše ili automobila, ali stigli smo knap pa pomislih moguće da su svi već ušli. Popeli smo se do ulaza, a tamo – mrak. Sva vrata zatvorena, samo čkilji svetlo na blagajni. Odlazimo da se raspitamo o čemu se radi i nailazimo na papir A4 formata zalepljen na staklu. Olovkom napisano stoji: Troja otkazana i premeštena za 6. mart. Karte važe za novi termin, ko želi može da  ih vrati. Zamislite to! Nije im palo na pamet da možda negde nekako objave da je predstava otkazana.. Uprskos svemu, odlučim ja da zadržim karte, čvrsto rešena da vidim famoznu Troju kad-tad.

…i tako dođe 6.mart, pola godine nakon što sam uzela ulaznice. U istom borbenom sastavu i puni entuzijazma otišli smo u Arenu. Ovoga puta gužva je bila lako uočljiva. Uzgred, to je bila i moja prva poseta Areni. Iako živim na 10 minuta od nje, nikad nisam zapravo ulazila unutra. Mesta su bila popunjena do poslednjeg, svim uzrastima i polovima (lol). Sve što sam znala o celom tom projektu jeste da ga izvodi trupa pod nazivom ‘Vatra Anadolije’. Do tad nisam preterano razmišljala o njenom nazivu.. ali sad kad razmislim ne mogu da verujem da mi nije bilo čudno ranije.

trojaVeć u prvih par sekundi otkrili smo da je nešto vrlo neobično u vezi ovog projekta. Spiker koji je govorio upozorenja i obaveštenja na početku izabrao je da ih saopšti na turskom i engleskom. Zatim je počela predstava. U prvih par minuta saznali smo da je Homer bio pesnik iz Anadolije (!). Od Grčke, Grka i antičkog doba ni traga ni glasa. Priča je bila svedena na 10 rečenica koje su na srpskom i engleskom projektvane na scenografiju tokom predstave. Iz ovih 10 rečenica nismo uspeli da saznamo šta se tačno dešava, osim da je je Helena oteta, da se sprema rat i skupljaju razni narodi u pomoć Troji. Scenografija je bila lepa. Ogromne zidine, u ulozi kapija Troje, sa statuama bogova visokih 5-6 metara. Što se tiče plesnog dela spektakla (koji ujedno predstavlja i glavog nosioca predstave) on je priča za sebe. Trupa ‘Vatra Anadolije’ broji 50 članova, od kojih je odokativno pola devojaka pola momaka. Kroz ples i scene borbe dočarali su neku nit najosnovnije priče o Troji. Scene plesa su bile divne za posmatranje, impresivne masovne koreografije u kostimima jarkih boja. Sve ovo provučeno je kroz razne stilove od baleta, preko nečeg što liči na ruski ples, srpsko kolo, neka standardna predstava kakvu ljudi imaju o orijentalnom plesu, borilačke veštine itd. Ipak ništa od toga ni po kostimima, ni po bilo čemu drugom nije imalo dah antičke Grčke. Lično obožavam masovne koreografije na sceni, tako da mi je njihova perfektna uigranost bila melem za oči. Ono što je još interesantno jeste igra efektima koje su imali na raspolaganju. Recimo u jednoj sceni plesači su obučeni u dugačke crne odore, igraju smrt, svetla su gotovo skroz pogašena, a njima svetle oči crveno u mraku. Jako zanimljivo. U drugoj sceni obučeni su u odela koja su iscrtana fluorescentnom farbom tako da u mraku pod blacklight-om igledaju kao kosturi koji svetle. U scenama borbe koriste se mačevi koji sevaju varnice kada se okrznu itd. 10 do 50 ljudi na sceni u svakom trenutku ne može vas ostaviti ravnodušnim. Znam koliko je teško uskladiti i 3 osobe, a kamoli toliki broj ljudi. Kao neko kome su kostimi u filmovima, plesu i pozorištu bitan faktor, bila sam jako zadovoljna njihovim odorama. Sve su veoma pažljivo osmišljene i kompleksne. Nije bilo nekih jednostavnih, zbudženih kreacija. Ne smem ni da zamislim koliki budžet im je trebao samo za izradu tih kostima za 50 ljudi. Da ne pominjem da su se presvukli barem 15ak puta. Svi su veoma naporno radili i nisu se štedeli, a na licima plesača se zaista videlo da uživaju i da daju svoj maksimum. To je lepo videti i osetiti. Mada nisam bila toliko blizu ipak sam mogla da prepoznam i primim tu energiju. Momenat koji je, mogu da se kladim, privukao dobar deo publike da dođe, je taj famozni trojanski konj od 10ak metara koji su dovukli na scenu pred kraj, kako to i dolikuje priči.  On jeste bio impozantan, ali iskreno mene su mnogo više impresionirali ljudi na sceni nego taj konj (sa izuzetkom lika koji je igrao kralja i njegovih par slugu.. oni su sve vreme predstave stajali na vrhu zidina i povremeno se klanjali.. iskreno se nadam da ne dobijaju istu platu kao plesači koji su dole ginuli od rada). Scene borbi verovatno nisu nešto što bi oduševilo ljude koji se bave borilačkim veštinama, ali koreografski gledano bile su jako lepe, sve zajedno sa borbenim kostimima :)

Na kraju predstave projektovali su tursku zastavu, dok su se plesači poklanjali i primali aplauz publike. Ako taj projekat nije finansirala turska vlada, ja ne znam ko je. Ipak, i pored sveg truda sumnjam da će uspeti da nagovore ostatak sveta da je Homer bio Turčin. Žao mi je što priči nije posvećeno makar malo više pažnje, jer iz šturih podataka koje smo dobili nismo mogli bog zna šta da zaključimo. Mada meni je sasvim jasno da oni nisu imali na umu da prave edukativni show, već muzičko-scensko-plesni. A druga stvar, da su se malo udubili u priču ne bi mogli da izbegnu pominjanje grčkih i antičkih simbola i atributa. Kad se sve sabere i oduzme drago mi je što sam gledala Troju. U nekim aspektima me je malo razočarala, u nekim me je oduševila. Ne mogu reći da je nešto najbolje što sam ikad gledala, ali mora im se odati počast kad bi me sad neko vratio u prošlost ne bih izabrala da vratim karte i uzmem pare nazad. A cela ta masovna gungula šarenila podsetila me je na predstavu Cigane lete u nebo u Pozorištu na Terazijama. Gledala sam je već dva puta, ali sad mi se gleda opet :D eto ideje kad bude vremena..

Mar 3, 2011

1. rođendan SALOMÉ

Danas je prva godišnjica moje orijentalne plesne trupe Salomé. Moram priznati da je ova godina posmatrana u svetlu našeg rada bila veoma duga. Prošle smo zaista mnogo toga zajedno. Bilo je dosta uspona i padova, puno smeha, druženja, radovanja, zajedničkog vežbanja, ali i neslaganja. Ipak nas tri smo uspele još na početku da uspostavimo neki jasan, fer i prijateljski odnos i to se ni u jednom trenutku nije pokvarilo između nas. Svaka od nas imala je fazu kad je mislila da joj ništa ne ide, ali vukle smo jedna drugu i evo nas danas ovde :)

pngKada smo se skupile pre godinu dana i počele da treniramo zajedno nismo tačno znale kako i šta da radimo. Jedino smo bile sigurne u to da želimo da nastavimo da se bavimo plesom, ali s akcentom na pronalaženje sopstvenog stila. Svaka od nas tri učila je od dosta različitih domaćih i stranih instruktora ranije i to nam je dalo šaroliku podlogu za zajednički rad. Bilo je neverovatno teško i frustrirajuće početi od nule. Uprkos svemu, postigle smo za godinu dana mnogo više nego što smo očekivale. Stekle smo jako puno iskustva i samopouzdanja, a upoznale smo i dosta novih ljudi koji su nas podržali i kojima se naš ples svideo. To je veliko ohrabrenje kada čovek počinje, najveći kompliment možeš dobiti od potpuno neutralnog stranca :)

Moram reći da sam izuzetno ponosna na nas. To što smo se pre godinu dana nekako našle jedna je i od najboljih stvari koja nam se dogodila u vezi plesa otkad se bavimo njime. Dobro je imati nekog s kim ćeš zajedno proživeti teške trenutke i podeliti radosti. Ne samo da smo napredovale kao plesačice, već smo pokazale i kakvi smo ljudi, što jedna drugoj uzajamnom podrškom, što svojom akcijom u maju 2010. Tada smo organizovale event za Svetski dan orijentalnog plesa (koji se pojavio i na sajtu Svetskog dana orijentalnog plesa) i sav novac od ulaza poklonile deci bez roditelja doma Jusa. Nameravamo da ovu tradiciju nastavimo i u 2011. tako da očekujte više informacija kroz koji mesec :) Pored toga, otvorile smo svoju školu plesa, i za ovo što ću napisati mi je puno srce: devojke koje su rešile da uče sa Salomé pokazale su do sad da imaju duha i onakav pogled na ovu umetnost kakav mi želimo da prenesemo.

Ova godina tek je bila dubok udah i uhodavanje za nas. Svesne smo da imamo još mnogo mnogo da radimo na sebi, da učimo i stvaramo. Ipak u ovom plesu svi smo mi učenici, zauvek, što je negde i čar i izazov orijenta. Radujemo se novim radionicama, koreografijama, nastupima, susretima, novim učenicama i starim plesnim poznanicima. Moram da istaknem da nam je sve ovo vreme naša nekadašnja instruktorka Kristina Petrović velika inspiracija. Od nje smo pokupile ne samo prve plesne korake, već i jedan filozofski okvir u posmatranju i doživljavnju orijentalnog plesa kao umetnosti. Držimo se te želje da lepotu plesa prenesemo drugim ljudima, kao ljubav prema pokretu i emociji koju nosi muzika. Već smo se mnogo puta borile protiv uobičajenih predrasuda koje prate orijentalni plesačice. Nekada je teško, jer deluje kao borba protiv vetrenjača, ali jedan po jedan ljudi menjaju svoje mišljenje i sve više ih govori orijentalni, a ne trbušni ples :) i to je početak.

Večeras priređujemo mali poklon parti za sve one koji su nas bodrili, podržavali i voleli da nas gledaju, novi i stari prijatelji. Pa ako ste raspoloženi svratite oko 21h u arapski kafić Habibi Sahara u Golsvortivoj ulici :) biće veselo. A za one koji bi da krenu na časove šestog marta možete se priključiti besplatnom času u plesnom centru Latina Blanca i dobićete popust na prvi mesec. Više informacija OVDE.

Veliki pozdrav u ime celog trija Salomé! :)

Mar 2, 2011

Kad dan počne pre nego što je počeo :)

Znate ono kad vam se izdešava nekoliko stvari, a vi se još pošteno niste ni probudili? I još od toga jedna fantastična, a druga krajnje deprimirajuća, pa vas naizmenično prolaze talasi euforije i nerviranja. E pa tako je meni počeo današnji dan. Ali moram reći ni jedno nerviranje nije vredno toga da se zanemari vatromet sreće koji dolazi sa novim kostimina za ples! Dozvolite mi da malo vrištim (makar virtuelno, kad već civilizacija ne pruža uslove za audio ekspresiju): AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!

Odlično :D Pošto sam previše uzbuđena da bih pisala naširoko o bilo čemu osim o fantastičnosti novih kostima evo jedna cheerful sličica :))))))))

pop!

Mar 1, 2011

February photo challenge: THE END

Prošao je ceo mesec. Wow. Bilo je zabavno, ali po nekad i naporno, jer sam se nekim danima davila u obavezama, a trebalo je smisliti, uslikati, pripremiti i okačliti sliku :) Sigurno ću ovo ponoviti jednom, za recimo pola godine ili godinu.. a u međuvremenu imam još hiljadu novih ideja i projekata na umu, uskoro ću krenuti sa njima, samo da izvršim pripreme i odlučim tačno šta i kako :) Hvala svima koji su pratili moj photo challenge!

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...