Feb 28, 2011

February photo challege: Day 28

Zašto baš ovo? Po nekad je nekome jako teško. Po nekad ljudima hoće srce da prepukne od tuge. Po nekad je nemoguće učiniti bilo šta da im se pomogne. Ali po nekad neko i uspe da se izvuče iz haosa :)

Feb 27, 2011

February photo challenge: Day 27

Zašto baš ovo? Današnji dan je bio u znaku plesa. I stoga shimmy shimmy hip drop, twist drop pop lock, shimmy shimmy camel lock, twist twist hip drop!

Book Giveaway #4 (Close)

Dobitnici za knjiga od protekle nedelje su:

  • Zenica sveta - Milenko
  • STRAH - anuka
  • Dune – Zoran

S obzirom na to da do sad nisu baš svi dobitnici pokupili svoje knjige suspendovaću akciju na nedelju dana, jer više ne mogu da vodim evidenciju ko je uzeo, šta je čije, kad, kako, s kim se gde nalazim i sl. Zamoliću vas da što pre preuzmete svoje poklone kako bi nastavili dalje sa deljenjem knjiga, jer mi zaista nije cilj da na papiru ispoklanjam nešto, a onda da to i dalje stoji kod mene. Dakle ovonedeljni dobitnici i okasneli dobitnici iz proteklih nedelja – budite ažurni!

Feb 26, 2011

February photo challenge: Day 26

Zašto baš ovo? Ovo su vitamini. Prokleta zima nikako da prođe i zato konzumirajmo vitamine da bismo je preživeli!

Feb 25, 2011

February photo challenge: Day 25

Zašto baš ovo?

Apsolutno nemam logično objašnjenje. Pala mi je napamet ideja jutros. Šteta što realizacija nije bila boljeg kvaliteta, ali nema veze. Meni se sviđa :)

 

Uz ovu sliku sam nekako poželela da priložim jednu pesmu mog omiljenog Mike Antića. Jeste dečja, ali kakve to ima veze? :)

 

Najljubavnija pesma

Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni reči o ljubavi.
Neko u ovoj sobi više ne može da spava,
neko u ovoj sobi samo ćuti,
ćuti i gleda kako mesec putuje,
preko pokislih gradskih krovova za pticama.
Ovo je zaista najljubavnija pesma
a ni reči o ljubavi.

Da li se ikad osećate nemoćno pred Prirodom?

Da li ste se ikad osetili jako jako sitno i nebitno u poređenju sa Univerzumom?

winterProšlo je 3 posle ponoći. Pogledala sam kroz prozor svoje ugodno utopljene sobe. Bela paučinasta skrama se uhvatila na površini celog sveta.. ili makar onog dela sveta koji se video sa mog pompeznog 11. sprata. Široke avenije - pod snegom. Kružni tok – pod snegom. Sva vozila na parkingu – pod snegom. Ulične lampe bolešljivo čkilje i bore se protiv guste vejavice. Po neki auto mili ulicom, ponizno i jadno. Ni jednog pešaka nema napolju. Zaleđena slika. Zima.

 

Zvuči sablasno, zar ne? A to je samo običan pogled kroz moj prozor. Koliko je malo potrebno prirodi da u tili čas satera čoveka u ćošak… Ja ponekad pokušam da se izmestim u treće lice i odzumiram visoko visoko u stratosferu. I znate šta ostane od ljudi sa te udaljenosti? Mravi. Jadni umišljeni mravi, eto to. Samo malo je potrebno vetra da ih oduva kao da ih nikad nije ni bilo. Ali oni toga nisu svesni. Kad nas jedna zima zarobi preko noći, i to ne naročito surova zima.. zamislite.. potrebno je samo jednom da nas Priroda saseče temperaturnim šokom i izvrnuli bismo se kao bubašvabe. Svi redom.. Ljudi mnogo retko razmišljaju o tome kako su mrvica hleba na makroplanu. Zima verovatno i postoji zato da bi nas podsetila da smo mi ipak samo velika deca koja se igraju života na samislosti majke Prirode.

I svega mi nisam tužna, neraspoložena ili nervozna :) Ovo je čisto poštovanje planeti Zemlji. A vi? Kako vi podnosite ovo vreme? :D

Feb 24, 2011

February photo challenge: Day 24

Zašto baš ovo? Dve reči – mirišljave svećice. I to u kombinaciji sa hladnom zimskom noći. Svako objašnjenje je suvišno!

Feb 23, 2011

February photo challenge: Day 23

Zašto baš ovo? Znate onu narodnu: ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se. E pa ja ne volim zimu, i nadala sam se da više neće padati sneg.. ali ipak je pao.. i zato sam mu se pridružila :)

Feb 22, 2011

February photo challenge: Day 22

Zašto baš ovo? Večeras sam najzad našla vremena da upristojim svoje noktiće. Jeeeeeej! :)))

Srećan mi prvi blogđendan! :D

Prvi rođendan. Dirljiv trenutak za svakog roditelja/tvorca :D Čini mi se da mi je ova godišnjica nekako mnogo značajnija nego ona kalendarska. Valjda je to i normalno, kako prolazi život svako pronađe neku svoju tačku od koje računa Novu godinu. Ne mogu da kažem da mi je ovo jedina, imam još po neki značajan datum u životu ;) ali ovo je jedan od onih koje s nestrpljenjem iščekujem već neko vreme.
 
Od nespretnog prvog entrija ovaj blog je polako rastao sakupljajući moje putopise, razmišljanja, recepte.. A onda je dobio i svoj odeljak za moju školu orijentalnog plesa Salomé. U januaru sam pokrenula akciju poklanjanja knjiga koja je privukla veliku pažnju, a u februaru sam rešila da sprovedem projekat pod nazivom February photo challenge ili svakog dana u februaru po jedna fotografija. Dobila sam puno pozitivnih komentara i to me je inspirisalo da isplaniram još svašta nešto ;)

Sve ovo kao šro rekoh nije iscrpilo moje ideje (samo vreme, ali toga mi nije žao), već ih je još više oslobodilo. U planu mi je trenutno dosta projekata, putopisa, preporuka, poklona i interesantnih tema za pisanje. Zato stay tuned, dobar talas je tek krenuo :)

Imam osećaj da je ovaj blog živ tek par meseci, što donekle i jeste istina. Tek u poslednje vreme on je postao ono što sam ja želela od početka :) Online izvor pozitivne energije. Ipak, priznajem nisam se ni izbliza nadala da će godina biti zaokružena ovakvom statistikom. Oko 11000 poseta od kojih je 9500 iz Srbije, a ostatak iz BiH, SAD, Hrvatske, Crne Gore, Nemačke, Slovenije, Makedonije, Francuske i Španije. Hvala vam ljudi na poklonjenom vremenu i pažnji, i vama prijavljenima, a i vama koji čitate iz senke :) Obećavam da ću se truditi da bude još zabavnije na Introsferi!
 
diagram

A šta je vama bilo najinteresantnije? Šta biste voleli više i češće da čitate, a šta je smorilo? :)

February photo challenge: Day 21

Zašto baš ovo? Zato što danas nosim ove slatke čarapice sa zaljubljenim pingvinima <3 A i ova fotka mi je definitivno pokazala da mi pod hitno treba bolje svetlo u sobi.. oslepo sam!

Feb 21, 2011

Preporuka: Afterworld

afterworldzi2

Za sve sladokusce koji vole serije, ali im je bitnija priča od efekata, imam neverovatnu poslasticu. Šanse da ste čuli za ovu internet sagu teže nuli. U pitanju je Afterworld, postapokaliptični web serijal. Ima 130 webizoda (web epizoda) od kojih svaka u proseku traje oko 3 minuta (što je jako zgodno, jer možete da je pogledate kad god imate neki slobodan trenutak). Jednom kada počnete da gledate – gotovi ste :D

Protagoniste priče je Rasel Šumejker (Russell Shoemaker) koji je ujedno i narator priče. Rasel je neki menadžer prodaje (ili tako nešto) iz Sijetla, koji odlazi u Nju Jork na poslovni put. Kada se narednog jutra probudi u svom hotelu, otkriva da su svi nestali. Apsolutno svi. Ili ako ćemo baš da sitničarimo 99.9% svetske populacije. Na ulicama, u prodavnicama, automobilima.. nigde žive duše. Rasel takođe otkriva i da je tehnologija iz nekog razloga mrtva, te je nemoguće koristiti bilo šta što radi na električni pogon. Zbunjen, šokiran i uplašen novonastalom situacijom on započinje svoj duuuug put od 3000 milja do Sijetla i svoje porodice (ako uopšte još uvek postoje). Na tom putu on pokušava da sazna šta se desilo i malo po malo biva uvučen u zbivanja daleko izvan njegovih mogućnosti, moći i želja.

afterwanimaxŠpica govori mnogo više o seriji nego što bi vam moj opis dočarao:

My name is Russell Shoemaker. I sold technology to the world.. back when there was technology.. and people to sell it to.

Ja sam Russell Shoemaker. Prodavao sam tehnologiju.. dok je još bilo tehnologije.. i ljudi kojima bih je prodavao.

Jezivo, ha? Ovo je postapokaliptični svet kakav još niste videli. Razbijeno na komadiće, društvo se  reformiše, i ono što je od njega ostalo polako ponovo gradi hijerarhiju od nule, a kakve socijalno-religijske mutant tvorevine nastaju bolje da otkrijete sami gledajući seriju. Afterworld se na wikipediji svrstava u žanr misterije, trilera i naučne fantastike i ja bih se skromno složila sa ovim opsiom. Način na koji Rasel (a i mi sa njim) otkriva komadiće tog mozaika veoma je inteligentno sproveden, a i on sam je sjajno urađen lik za koga se veoma brzo i lako vežete.

Iako zaplet u prvi mah zvuči apsurdno i prenategnuto, vrlo je originalan, a što duže gledate to vam se kockice više slažu. Uz to Rasel nije neki superheroj, nema moći, svo znanje i sreću ovog sveta. Što je po mom mišljenju ogroman plus. Svako ko je gledao ovo sigurno je makar na sekund pomislio šta bi radio i kako bi se poneo da se on našao u takvoj situaciji. Ja znam da ja jesam, jer je Rasel običan smrtnik. Kao i svi mi. Tako da je lako saživeti se sa njim. Na kraju svake webizode ostaje cliffhanger zbog kog prosto morate da nastavite dalje. Afterworld se prvo prikazivao na myspace-u, a sada ga ima i na youtube-u. U nekim zemljama je čak išao i na TV-u.

Afterworld je rađen najjednostavnijiom mogućom animacijom, ili tačnije nizom slika koje prate naraciju glavnog lika, i mada deluje monotono kad se tako kaže crteži jako lepo prate dešavanja. Ono što ovom serijalu daje prednost u odnosu na neku visokobudžetnu igranu seriju jeste to što ostavlja prostora za maštu. Iznova i iznova iskrsavaju nova pitanja i mi smo prosto naterani da zajedno sa Raselom lupamo glavom o zid u potrazi za istinom. Ono što sam tek pre neki dan saznala jeste da su tvorci serije uradili i Raselov dnevnik i da nam je on dostupan da ga čitamo i tako dopunimo iskustvo dodatnim tragovima koje on skuplja usput. Interaktivna serija (!). S obzirom na to da smo uskraćeni za vizuelni užitak, Afterworld se dobrano oslanja na glasovnu glumu. I ovde tvorci serije mogu s razlogom da se ponose. Raselu glas daje Roark Critchlow, koji fantastično uspeva da dočara njegova stanja zbunjenosti, izgubljenosti, usamljenosti, tuge – ali i snažnu i odlučnu ličnost koju Rasel ispoljava i koja mu zapravo i omogućava da prebrodi razne čvoruge na svom putovanju i nastavi. Scenaristima se mora odati priznanje za ogromnu količinu ideja, niti koje se provlače, mimoilaze, presreću, mrse i razmrse kroz seriju, višesoljnost, različiti pogledi na situaciju, argumenti, dijalozi, i višedimenzionalnost celog projekta. Vrlo uverljiv svet. Ubeđena sam da je i sama priča mnogo uverljivija i zanimljivija za gledaoce baš zato što se dešava na našoj realnoj Zemlji, uprkos neobjašnjivim okolnostima, nego da je smeštena u neki izmišljeni univerzum/planetu. Jedina zamerka mi je što nije izbačena sezona 2, iako je najavljivana dugo. Tome sam se dugo radovala, međutim još uvek ni traga ni glasa od nje. I, ako ćemo da pogledamo istini u oči, neće je ni biti :(

Još jedan aspekt serije koji je mene pri prvom gledanju pre par godina (trenutno gledam drugi put) najviše oduševio (pored same priče) je psihološki aspekt. Teško je zamisliti naći se iznenada u svetu bez zakona, pravila i nekog ko kontroliše red i mir. Nastaje stanje entropije. U tom stanju jaki, snalažljivi i lukavi mogu da se probiju na visoke pozicije, oforme nove saveze, vuku konce, dograbe mesto u novoj hijerarhiji koja je tek u nastajanju. Slabi i povodljivi padaju u senku raznih organizacija i kultova gonjeni strahom u potrazi za zaštitom i pripadanjem. Rasel na svom putu sreće raznorazne oblike ujedinjavanja i separacije, forme verovanja, fanatizma itd. Svaki pojedinac ima svoju priču, i svaka grupa svoju filozofiju. Primalni instinkti iznenada se bude. Možete i morate da očekujete neočekivano! Ovakva atmosfera drži gledaoce napetim i zainteresovanim. I svako se pita za sebe ‘šta bih ja uradio u toj situaciji?’

Afterworld je jedna od idejno najbolje odrađenih serija ikada. Kreativna, smislena, uvrnuta, ali i ljudska. Pruža jedinstveno iskustvo i definitivno ostaje u pamćenju. Moja ocena je 10/10 i svakako preporučujem. Za seriju koja na YT ima samo oko 4-5000 views-a po epizodi kvalitet je neosporno nadprosečan. Ispod se nalazi prva epizoda, pa ako imate 3 minuta pogledajte, nećete se pokajati obećavam :)

A sad da čujem – utisci? :))

Feb 20, 2011

February photo challenge: Day 20

Zašto baš ovo? Ovo je moja najbolja prijateljica koju sam uslikala prošlog maja. Nikako da se organizujemo da se vidimo i nedostaje mi :) Zato ću da je stavim na blog da je gledam krasnu! :D
 


Feb 19, 2011

February photo challenge: Day 19

Zašto baš ovo? Nema nekog naročitog razloga. Ovo je baš stara slika, još iz vremena kad su mi zidovi sobe bili narandžasti i kad sam imala ovu policu. Kvalitet je slab, ali meni je iz nekog razloga ova fotka draga :)

Day 19

Book Giveaway #4

Ne mogu da verujem da je već stigla četvrta nedelja :) Prvo bih čestitala dobitnicima:

  • Zlatna krv – anuka
  • Hari Poter 3 – Marinela
  • Hari Poter 4 – Vanda
  • Pion proročanstva – Branka

Molim vas da mi ostavite mail kako bih vam poslala kad i gde možete da me pronađete i preuzmete knjige :) Uživajte u čitanju! Ove nedelje rešila sam da nekome od vas poklonim sledeće knjige:

Ovo je knjiga na engleskom jeziku. Ima preko 600 strana, izdata od Hodder & Stoughton-a. Opis preuzet sa shop.knjizaranova.hr:

duneDina – Frank Herbet

  DINA je priča o pustinjskom planetu Arrakisu čiji bizarni gospodari pijeska, divovski crvi, jedini u čitavome svemiru daju čudesnu tvar, začin "melange", neophodan pri svladavanju prostor- vremena tijekom međuzvjezdanih putovanja.
DINA je, zajedno s nastavcima, zasigurno najveći SF ep svih vremena, kozmička epopeja o dobru i zlu, puna pustolovina, izdaja, misticizma, ekologije i političkih intriga, od feudalnog društva iz daleke budućnosti do ideje o uzgoju čovjeka nadnaravnih, gotovo božanskih moći.
DINA je Franku Herbertu donijela nagrade NEBULA i HUGO.
Nakon DINE koju držite u ruci objavljivani su, sve do autorove smrti, njeni nastavci, sve čudesna djela koja obuhvaćaju tisuće godina i generacije junaka s kojima je autorova mašta dalje plela bogatu tapiseriju galaktičkog carstva, jednako zanimljivu po svojoj uzbudljivoj radnji koliko po misaonim.

antologija-horora-StrahPreuzeto sa ne sećam se kog sajta:

STRAH mala antologija horora

Knjiga sadrži neke od najboljih priča klasika horora:

  • Edgara Alana Poa
  • Meri Šeli
  • H.F. Lavkrafta

i modernijih majstora tog zanra, kao sto su Stiven King i Klajv Barker.

 

zenica sveta

Preuzeto sa laguna.rs:

Zenica sveta – Robert Džordan

Točak vremena se okreće i Doba dolaze i prolaze, ostavljajući sećanja koja postaju legende. Legende blede u mitove, a čak je i mit davno zaboravljen kada se Doba koje ga je iznedrilo ponovo vrati. U Trećem dobu, Dobu proročanstva, Svet i Vreme leže u skladu. Ono što je bilo, što će biti i što jeste još može da padne pod Senku.

 

 

 

To bi bilo to. Rok za prijavu je 26.02. do 11.59am. Da biste osvojili neku od knjiga potrebno je samo da ostavite komentar na ovaj post koju knjigu biste želeli (ako niste učlanjeni prethodno se učlanite na blog klikom na dugme follow, to je minut posla i vaš nadimak bi trebalo da se pojavi u spisku čitalaca). Kada istekne rok objaviću dobitnika. Simple as that. :)

Feb 18, 2011

February photo challenge: Day 18

Zašto baš ovo? Ne mogu da kažem da je današnji dan imao neke veze sa parfemima. Ali poželela sam da postavim neku pretty pretty fotku da ulepša veče, tako da su bočice sa parfemčićima koje mi je sestra donela iz Francuske poslužile kao modeli :)

February photo challenge: Day 17

Znam, znam kasnim. Kriva sam. Ali kad živite na dve adrese mnogo je teško ispoštovati bilo kakav deadline. Nije da se pravdam :)

Zašto baš ovo? Hajde budite iskreni: zar vas ovaj prizor ne bi isprepadao kad biste se probudili i ugledali ga? Mene jeste jutros, na milisekund. :D

Feb 16, 2011

February photo challenge: Day 16

Zašto baš ovo? Zato što svinja donosi uspeh, sreću, prosperitet po feng šuiju :D a svima nam je potrebno po malo toga u životu.

TILVA ROŠ

Znate da nisam hejter, uglavnom volim da pišem o lepšoj strani života, da preporučim dobre stvari i pokrenem lepe. Ali verujte ovo što ću napisati je čin čiste humanosti. Iz poštovanja prema svima koji čitaju moj blog osećam se dužnom da vas upozorim. Imate samo jedan život, ne dozvolite da vam neko uzme 100 minuta tog života i spiska u nepovrat. Zaobiđite ovaj film i sačuvajte koji dinar, živac, i sat i po svog nepovratnog vremena.

SPOILER ALERT: U daljem tekstu će biti spojlera. Ja sam večiti borac protiv istih, ali s obzirom da vas od gledanja ovog filma entuzijastično (i s pravom) odgovaram spojleri su - izlišno je reći – okej.

Lezaic-TilvaRosDakle da pređem na konstruktivni deo.. kako uopšte konstruktivno prokomentarisati film koji je i sam apsolutno nekonstruktivan? Da počnemo od radnje. Ona NE POSTOJI. Iako u opisu filma (koji me je i privukao da ga pogledam) postoji neka ovlaš provučena priča u filmu se ona nigde ne vidi. Ceo projekat bi se mogao opisati kao niz nepovezanih scena o tome kako grupa skejtera iz Bora + drugarica iz Francuske provode svoj letnji raspust između srednje škole i faksa. Nižu se besciljni i beskrajni dijalozi, preduge, spore i dosadne scene. Kroz film grupa skejtera snima jackass video klipove koji bi trebalo da budu zanimljivi gledaocima (skakanje sa mostova, rendanje kolena, bičevanje, gađanje loptom u mušku slabu tačku itd). A između se smenjuju scene opijanja, tuče i svađanja. Jedino što iole podseća na radnju je to što jedan od likova odlazi na biro za zapošljavanje da nađe posao, nakon čega mu svaki dan započinje tako što ide na predavanja o pisanju CV-ja i dosađuje se. Recimo da je trenutak koji bi mogao da vas cimne iz letargije dok se minuti nižu u večnost momenat kada taj isti lik reši da skine gaće i pokaže svoj visuljak improvizovanoj komisiji za zapošljavanje. Na sekund, ali ipak closeup. Scenario: dovoljno je reći da je rečnik kojim se služe protagnisti filma ograničen na oko 100 reči od kojih se ‘brate’ pominje makar 3 puta u svakoj rečenici. Gluma: u Tilva rošu ne postoji išta što bi iole podsećalo na glumce, makar i amaterske. Dečaci koji se pojavljuju igraju sami sebe, uloge ne postoje, oni su prosto to što jesu svaki drugi dan.

Ipak da ne ispadne da sam uzela Tilva roš na zub, moram da spomenem nešto što mi se jako jako dopalo. Fotografija. Na momente je bila impresivna, naročito za naše uslove. Vrlo lep estetski doživljaj. I u trenucima kad sam uspevala da savladam dosadu uživala sam u fotografiji.

Da ne dužim više, rećiću samo da je ovo najveći filmski promašaj koji sam odgledala u poslednjih 10 godina. Možda vam bude jasno da to nije samo moje mišljenje ako kažem da su ljudi masovno napuštali salu na pola filma da ne bi uginuli od dosade. Ja sam izdržala do kraja, jer sam želela da verujem da će se ipak sve kockice složiti i da će imati nekog smisla. Ali avaj. Niko čak nije ni smuvao devojku iz Francuske.. ma niko nije ni pokušao.

Kako je Tilva roš dospeo na preko 20 međunarodnih filmskih festivala (!) i osvojio silne nagrade meni nikad neće biti jasno. Ali imam 2 teorije: postoji dve verzije filma od kojih sam ja videla jednu, a ostatak sveta drugu. Ili prosto reditelj filma ima mnoooooogo prijatelja. Neki kritičari su se usudili i da ovo ostvarenje nazovu srpskim filmom decenije. Alo?! Ja sam zgranuta.

Iskreno se nadam da će direktor fotografije imati prilike da radi na nekom boljem projektu. A vi pare za bioskop bolje potrošite na neku večeru, ionako mu cena dođe na isto ako gledate u Koloseju lol. Toliko od mene za ovaj put – hasta la vista!

Feb 15, 2011

February photo challenge: Day 15

Zašto baš ovo? Zato što je prethodna bila praktično crno-bela, pa sam želela malo boje.. malo vatre! Ova fotka nije baš uslikana danas, nju sam sam škljocnula pre godinu i po dana u bašti moje kuće u Kragujevcu. Baba mi je tom prilikom ispričala kako se ova biljka zove drvo ljubavi iz tog razloga što ima predivne primamljive cvetove jarkih boja, ali u isto vreme i vrlo oštro i opasno trnje na koje se možeš lako ubosti :) Pa vi vidite..

Day 15

Neuspeh

Svi smo makar jednom u životu doživeli neuspeh. Bilo da je u pitanju privatni ili poslovni, porodični ili društveni život. Iako u ovom trenutku ne prolazim direktno kroz neuspeh imala sam dosta takvih situacija od početka ove godine na faksu. Ko me poznaje zna koliko mi teško padaju ovi poslednji ispiti, a naročito neuspeh kada se iskreno trudim da položim nešto što me apsolutno ne interesuje. Trud koji uprkos svemu rezultuje neuspehom dovodi do gubitka motivacije i samopouzdanja. Od neuspeha se ne može pobeći i sve nas prati ceo život. Ipak bitno je ne dozvoliti neuspehu da preuzme kontrolu. Pronašla sam veoma lep i poučan tekst na tu temu na jednom interesantnom sajtu o ličnom razvoju, psihologiji uspeha i ostvarivanju ciljeva, koji sam želela da podelim sa vama.

 

Prednost privremenog neuspeha

Neuspeh je blagoslov kada nas gura iz uljuljkanosti nešeg mesta na kom se osećamo zadovoljno i primorava nas da uradimo nešto korisno.

Ako pažljivo proučite ona dostignuća kojima se divite, sa apsolutnom sigurnošću ćete otkriti da su se najveće prilike dogodile u vreme neke nevolje. Ali, to se dešava samo onda kada suočeni sa mogućnošću neuspeha imate spremnost da izvedete radikalnu promene i preuzmete rizik koji će vas odvesti do velikog uspeha. Kada imate privremeni neuspeh i znate da je to samo privremeno, tada možete da iskoriste mogućnosti koje sa sobom donose nevolje.

 

U prevodu, ne očajavajte i ako doživite neuspeh, već otkrijte zašto se to desilo i sledeći put pokušajte na drugačiji način. Iskoristite neuspeh u svoju korist :)

Feb 14, 2011

February photo challenge: Day 14

Zašto baš ovo? Prethodnu noć sam spavala 4h, rano sam ustala, imala naporno pre podne, pa me je popodne sustigao nezapamćeni umor. Oko pola 4pm sam se komirala i probudila se tek uveče. Ovaj beli konjić sam ja, a crna čipka kroz koju se probija je moj umor. Ipak ne žalim se, ostatak dana, tj budni deo dana, bio mi je sjajan :)

Feb 13, 2011

February photo challenge: Day 13

Zašto baš ovo? Zato što je tema današnjeg dana – čarolija. Čak je i ceo današnji radni dan bio u znaku čarolije, ali noćna šetnja je pomerila standarde. Postoji li išta lepše od trenutka kada stavimo znak jednakosti između čarolije i ljubavi? :)

Inače godinama sam želela čarobnu lampu, kao iz Aladina. Mislila sam kad je jednom negde pronađem kupujem i ne pitam za cenu, jer nikad se ne zna šta ta lampa može da krije. Ovo na slici je upravo lampa koju sam našla u jednom zagušljivom dućanu u medini jedne zemlje koja leži na veličanstvenoj pustinji Sahara. Najadekvatniji simbol odlepršalog dana :)

Book Giveaway #3

Prošla je i druga nedelja. Birač nasumičnih brojeva je odlučio da Ivana dobija Gormengast, a Una Hari Potera (nije baš da je imao veliki izbor :P). Čestitam!

Nažalost prvi deo Harija mi je negde nestao :/ ja ne znam dal sam ga nekom dala ili se zaturio, al ne mogu nigde da ga nađem.. Una, javi se, nadam se da će ti značiti nešto drugi deo Harija umesto prvog?

A sad da nastavimo sa novim knjigama :) Ove nedelje poklanjam sledeće:

v-zlatna-krv

Isečak sa okean.rs:

Zlatna krv –Lucijus Šepard

Oni su članovi Porodice, drevne rase vampira koja se okupila u dvorcu Banat u Istočnoj Evropi da odluči o svojoj sudbini.

Jedni su posvećeni erotskoj, krvavoj prošlosti, drugi polažu nade u bolju, duhovniju budućnost.

Ali, u gotskom lavirintu podzemnih kanala, lukova i bizarnih kipova dogodilo se ubistvo koje ne sme proći nekažnjeno ni među amoralnim stvorenjima noći.

Dok se klanovi bore za prevlast, mladi vampir Mišel Behajm mora da uhvati ubicu i usput sačuva sopstvenu dušu od večnog mraka.

Šepard nam u ovoj jedinstvenoj, nagrađivanoj mešavini naučne fantastike, horora i kriminalističkog romana pruža sasvim novu dimenziju mita o vampirima, senzualnu, ljubavnu priču punu magije, mistike i neočekivanih obrta.

HP3Isečak sa knjigaknjiga.com:

Hari Poter i Zatvorenik iz Askabana – DŽ.K.Rouling

U svom normalskom domu u Šimširovoj ulici, Hari Poter je izveo nedozvoljene kletve nad rođakom Mardž, i u strahu od kazne Ministarstva magije beži u London Noćnim viteškim autobusom. Usput saznaje da je iz Askabana, zatvora za čarobnjačke zločince, pobegao Sirijus Blek, čovek odgovoran za smrt njegovih roditelja, a Harijevi zaštitnici na Hogvortsu sumnjaju da je baš on sledeća meta odbeglog robijaša.

U susretu s dementorima, utvarnim čuvarima Askabana, Hariju u pomoć stiže profesor Lupino, čovek s mračnom tajnom. I dok đaci od Hagrida uče o hipogrifima, oko škole se šunja zversko obličje crnog psa, predskazanje smrti, po rečima ćaknute profesorke-vračare Treloni. I ko su tvorci Banditove mape, magijskog plana Hogvortsa, koji će troje junaka odvesti do uklete Vrišteće kolibe?

 

HP4Isečak sa kameleon.rs:

Hari Poter i Vatreni Pehar – DŽ.K.Rouling

Pojava Smrtoždera i Mračnog znaka tokom svetskog prvenstva u kvidiču označavaju jačanje Voldemorove moći. No, Hari ima preče brige: protiv svoje volje postaje takmac Tročarobnjačkog turnira, drevnog nadmetanja tri najstarije čarobnjačke škole. Međutim, stoji li iza Tročarobnjačkog turnira neka zlokobna pretnja? U jeku takmičenja i neverovatnih podviga od kojih zastaje dah, daleko ozbiljnija pitanja traže svoje prave odgovore, a mnoga od njih na sebi nose i jezivi znak sve prisutnije Smrti...

 

 

k1i300v4r92_delfi_knjizare_pion_prorocanstvaIsečak sa delfi.rs:

Pion Proročanstva – Dejvid Edings

Nekada davno, kaže pripovedač, zli bog Torak je u želji za vlašću zavadio ljude i bogove. Ali zahvaljujući čarobnjaku Belgaratu ljudi su uspeli da povrate Aldurovu kuglu koja je štitila narode zapadnih kraljevstava. Proročanstvo je glasilo da će sve dok se ona bude nalazila u Rivi ljudski rod biti siguran.Ali to je bila samo priča, a Garion nije verovao u kletve i magiju, iako ga je mračni čovek bez senke pohodio godinama. Rastao je na farmi, u okrilju tetke Pol, nesvestan da će Otpadnik pokušati da probudi strašnog Toraka i da će ga oni koje voli povesti u opasnu potragu za izvorom vrhunske magije.
Još neko vreme će moći mirno da sanja dečje snove. Ali uskoro...Tako počinje prva knjiga Belgarijade, veličanstvene i sveobuhvatne epopeje o sedam hiljada godina dugoj borbi bogova, kraljeva i ljudi, o čudnim zemljama i još čudnijim događajima, o sudbini i proročanstvu koje se mora ispuniti! 

 

Još jednom ću ponoviti pravila za prijavu: potrebno je samo da ostavite komentar na ovaj post koju knjigu biste želeli (ako niste učlanjeni prethodno se učlanite na blog klikom na dugme follow, to je minut posla i vaš nadimak bi trebalo da se pojavi u spisku čitalaca). Kada istekne rok objaviću dobitnika. Dobitnici će mi poslati svoj kontakt da se dogovorimo za primopredaju i to je sve. Ako niste iz Beograda poslaću vam knjigu poštom :) Simple as that.

Feb 12, 2011

February photo challenge: Day 12

Zašto baš ovo? Danas sam posle plesa divanila sa mojim dragim nećakom, pa reših da ga uslikam za fotku dana. Pokazao se kao model koji dobro sarađuje. Ima finu perspektivu za karijeru u modnoj industriji :P Nažalost slika koja je originalno trebalo da se nađe ovde je ispala malo mutna, al ni ova zamena nije loša ;)

Feb 11, 2011

February photo challenge: Day 11

Zašto baš ovo? Danas sam na faksu pronašla ovu propusnicu. Možda je i bezveze da je kačim ovde, ali realno to je za sliku dana :D Pronašla sam je udenutu s donje strane utičnice u jednom hodniku. Uopšte mi nije jasno kako je uspela tu da se smesti. U svakom slučaju vlasnik može da je pronađe na portirnici, pa mu javite ako ga neko ko ovo čita poznaje.

Feb 10, 2011

February photo challenge: Day 10

Zašto baš ovo? Zato što sam čekala poslednji tramvaj 9 baš dugo i bila je magla. A ja jako volim maglu :)

Feb 9, 2011

February photo challenge: Day 9

Zašto baš ovo? Moja draga Sofija se vratila iz Amerike, jeeeeeeeeeeeeee! :))) Potpuno me je iznenadila, nisam očekivala da će doći pre leta. U čast njenog povratka ova sličica!

Moja azbuka

Pre nekog vremena sam obišla blog mog drugara Ivana Katića u potrazi za novim super duper spisima iz njegovog pera. Međutim sa žaljenjem sam ustanovila da se ugasio, tj uspavao :/ Čačkajući po starim postovima nabasam na jedan koji mi se učini kao interesantna ideja pa pozajmim. Naime (koliko je ovo iritantna reč kad je neko durgi izgovara haha), dole se nalazi azbuka i za svako slovo po neka reč koja mi je bitna ili me asocira na njega. Neke ćete razumeti, a neke će razumeti samo ljudi koji me poznaju ili su me čitali i ranije pa su koliko toliko upoznati sa mojim životom. Have fun! :)
 
Fresh-Ideas-Marketing-Creative-Services copy
A – Atom. Osnovna gradivna jedinica mog sveta :) Autići na sudaranje. Omiljena zabava u zabavnom parku.
B – Blogovanje. Pišem otkad znam za sebe. Nekad su to bile pesme, priče, misli.. sada je to blog.
V – Voz. Obožavam da se vozim njime. Vuk. Tako će mi se zvati sin jednog dana! Vozačka dozvola. Najzad sam je uzela prošle godine lalalala :) Vremeplov. Roman koji sam napisala u IV/V razredu osnovne.
G – Gmail. Moj dobar drugar :) Gobleni. Kad sam bila mala baba me je naučila da vezem goblene i pletem šalove. Imam još uvek te prve radove u svojoj sobi u kući u Kragujevcu. Sva moja veština je ostala na tome, jer sam u međuvremenu zaboravila i da vezem i da pletem.
D – Duhovi. Da, oni postoje. Neko bi morao da bude mnogo budalast pa da poveruje da je ovaj svet načinjen samo od stvari koje možemo da percipiramo svojim ograničenim čulima. Ne možemo da opipamo ni recimo.. emocije, pa one postoje i itekako deluju na ljude, po nekad i kobno. Zašto ne bi postojali i duhovi?
Đ – Điđa. Japanka koju sam upoznala prošle godine u Nemačkoj. Trebalo je mnogo dana da zapamtim da ime nije Điđi nego Điđa.
E – Empatija. Imam je mnogo i ponekad mi zagorčava život, jer mi je teško da se ogradim od tuđe muke.
Ž – Život. Lep je. I po nekad iritantan.
Z – Zahra. Ime početne grupe orijentalnog plesa koju vodim u Zemunu :)
I - Irvin Jalom. Pisac i psihoterapeut čije knjige vas rastavljaju na delove. Inspiracija. Svuda je oko nas ako smo dovoljno otvorenog uma da je primetimo. Igle. Imam nenormalan strah od istih. Improvizacija. To znači živeti u trenutku. Ovde i sad.
J – Jun 2010. Mesec koji nikad neću zaboraviti. Jun 2011. Mesec koji jedva čekam!
K – Kosa. Obožavam svoju kosu. Do pre godinu dana grčevito sam je pazila i negovala, a onda sam počela da je farbam i eksperimentišem. S jedne strane mi je žao što je mučim, al s druge strane sam srećna što sam to ipak uradila. Kostimi (za ples). Dobar dan, ja sam kostimoholičar. :) Volim da ih gledam, skupljam slike, pravim, posedujem, zamišljam, kupujem! Kuvanje. Ne umem baš da kuvam (osim lososa, mafina i još par stvari), ali plan mi je da naučim.
L – Letenje. Ne plašim se letenja, ali se plašim sletanja. Tačnije onog užasnog osećaja u stomaku kad ostajete bez težine, kao i nepodnošljivog pritiska u glavi. Low-cost štagod. Obožavam da iščeprkam low-cost pogodnosti kada putujem.
LJ – Ljubav. Smisao života. Videti pod P.
M – Muzika. Čovek ne bi postojao bez muzike. Nema šansi. Mirišljave svećice. Ko ih ne voli nema dušu :D Marfi. Čovek koji neće da me ostavi na miru. Ako sada ovo čita javno ga molim da me se okane.
N – Narvali. Izumitelji šiš-kebaba :D Nur. Ime druge početne grupe orijentalnog plesa koju vodim. :)
NJ – Nj. Najružnije slovo u našem jeziku. Dal postoji jedna reč koja je lepa, a da sadrži slovo nj? Njuška. Trnje. Gnjida. Konjak. Prnjavor. Žnj. Najgora kombinacija dva najružnija slova.
O – Obećanje. Nikad ne dajem obećanje ako ne nameravam da ga ispunim. To je svetinja. Jednom sam pogazila obećanje, ali to je posebna priča, sa raspletom ja mislim na kraju ipak najpravičnijim za sve. Kada sebi nešto obećam to je već drugo, to umem često da prekršim. Zato kad mi je nešto jako važno trudim se da nađem neku osobu kod koje ću se obavezati.
P – Petar. Moja ljubav. Ples. Moja ljubav. Putovanja. Moja ljubav.
R – Rasipništvo. Nije mi jasno i ne podnosim ga. Komfor je u redu. Luksuz je u redu. Ali kad neko uzme punu korpu para i baca šuške unaokolo kao konfete to je već jadno. Razmaženost. Nerviraju me razmažena deca. Znam da nisu ona kriva za to, al svejedno me nerviraju.
S – Snovi. Otkad znam za sebe mnogo sanjam. Živopisno, dugo, nekad u nastavcima. Salomé. Moja draga plesna grupa i u njoj Nevena i Jana. Sladoled. Moj porok. :)
T – Tulearski pas. Ili Coton de Tulear. Moj pas iz snova kog želim da imam već godinama. Mali, slatki, beli, pufnasti, mekani, ludi, pahuljasti, presladaaaaaaaaaaaaaak! :)
Ć – Ćelava glava. Nekim ljudima prosto ne stoji. Kao npr Đokoviću lol. Ćiftina ćuprija. Moja baba mnogo voli da je spominje.
U – Univerzum. It covers pretty much everything.
F – Farmerke. Volim kad dobro stoje, sa plitkim strukom, bez da vise :P
H – Haruki Murakami. Japanski pisac koji me fascinira! Hleb. Ne jedem ga (osim gde je nužan, čitaj: kad mažem nešto na hleb lol).
C – Caka. Moja draga drugarica koja je mnogo zauzeta :/ Ali ja je svejedno volim. Kao i ostale moje prijatelje da ih ne prozivam sad po imenima ne znam dal smem :D
Č – Čaj. Volim da ga pijem.
DŽ – Džogazi. Legendarna kafana na Tari. Odmah preko puta kafane ‘Kod Kurte’.
Š – Šimi. When in doubt – shimmy! Šivenje. U poslednje vreme nemam vremena, ali volim pipave poslove, pa i šivenje. Šiša. Iliti duvan za nargile. I looooove sheesha!

Feb 8, 2011

February photo challenge: Day 8

E pa danas sam se žestoko zzzzzeznula. Foto aparat mi je ostao kod dragog, tako da moj drugar Tails i ja uz negodovanje priznajemo fail. Nadoknadićemo mi to sutra :]

Feb 7, 2011

February photo challenge: Day 7

Zašto baš ovo? Zato što svi mrzimo GSP, a on ipak voli nas :)
 
Day 7

Zapravo oduvek sam mrzela tramvaje i trolejbuse (o trolejbusima ću jednom kad mi bude mnogo dosadno da napišem veliki hejterski post). Ali gle srećne vesti! Priča se da uskoro dobijamo od Španaca one fensi niskopodne bešumne tramvaje na koje sam se ja ložila u Nemačkoj, Austriji i Češkoj. Aaaaaaaaaaaaaaaaaaa! Ovo ću bogme da proslavim.. samo kad se najzad desi. :) Jupi!

RIP Gary Moore

Juče je preminula jedna od najvećih muzičkih blues rock legendi našeg vremena Gary Moore. Javnost širom sveta žali za njim, mada se i pored svega toga mora reći da je Gary za života bio nedovoljno cenjen. Moja omiljena od njega je svakako Still Got The Blues, ali ipak neću pasti u iskušenje kačenja tužnih balada. U čast Gary Moore-a jedna dobra netužna stvar. Uživajte!

Feb 6, 2011

February photo challenge: Day 6

Zašto baš ovo? Sala u Zemunu u kojoj držim časove plesa nalazi se u okviru jednog vrtića. Zidovi su oblepljeni šarenim dečjim crtežima, pa ceo prostor deluje neverovatno blesavo i pozitivno. Ovaj crtež je moj favorit :)

Feb 5, 2011

February photo challenge: Day 5

Zašto baš ovo? Mislim da je ovaj put bolje da preskočim detaljisanje. Rećiću samo ovo - ljudi ne kljukajte se šarenim pilulama i tabletama.. samo ako morate!

PS. Na slici nisu prikazani pravi lekovi.

Book Giveaway #2

E pa dočekasmo i ovaj dan. Prve dve knjige odlaze novim vlasnicima :)
 
Vukodav je ubedljivo bio popularniji. Pre nego što je počelo sve ovo rešila sam da prvoj osobi koja se javi dam knjigu koju bude tražila bez obzira koja bila, kao neku nagradu za probijanje leda :) Tako da Vukodav ide grumpy-ju. Čestitam! Grumpy je ponudila da mi za uzvrat da jednu svoju knjigu što je divno od nje, a ujedno i doprinosi celoj ovoj ideji, jer kad je pročitam i ona će se naći na ovim stranicama za poklanjanje :)
 
Dobitnika Tačke prevare je odlučio online generator nasumičnih brojeva :D Tamara, čestitam!
 
Molim dobitnike da mi ostave mail ili neki drugi kontakt pa da se dogovorimo oko primopredaje ;) Uživajte u čitanju!
 
A sad prelazimo na novu turu. S obzirom na odnos zainteresovanosti za prethodne dve knjige rešila sam da ove nedelje poklonim sledeće naslove:
 
 
Isečak sa okean.rs:

Mervin Pik, Gormengast – Prvi deo: Titus Groun

Trilogija o zamku Gormengast, koja se sastoji od romana Titus Groun (1946), Gormengast (1950) i Usamljeni Titus (1959), klasično je delo engleske književnosti.

Okosnicu trilogije čini mladić po imenu Titus - naslednik ogromnog, prastarog zamka koji se pruža od jednog horizonta do drugog i okolnog poseda. Pravi junaci su sam zamak i svi njegovi stanovnici – raskošna galerija bizarnih likova za koje postoji samo jedan svet – Gormengast. U prvom delu upoznajemo se sa glavnim protagonistima i sudbonosnim dogadjajima koji su odredili tok Titusovog života.

Titus Groun je spektakularno tkanje mašte i snomora, bogato detaljima, groteskno, nadrealno i vizuelno precizno. To je roman napisan okom slikara. Bez obzira na to što je uticao na celokupnu savremenu fantastiku, Titus Groun je zbog svojih literarnih kvaliteta neiscrpno i neponovljivo delo namenjeno svim čitaocima.

Nagrađen je nagradom Kraljevskog književnog društva (1950) i Hajnemanovom nagradom za književnost (1951).

 
Mislim da je sledeća dva naslova i suvišno detaljnije opisivati, ali ‘ajde da ih ne diskriminišem :)
 
slika-Hari-poter-i-kamen-mudrosti-1-[1]

Isečak sa delfi.rs:

HARI POTER I KAMEN MUDROSTI
Džoan Rouling

Ostavljen kao beba na pragu kuće u Šimširovoj ulici broj 4, Hari Poter odrasta u ostavi ispod stepeništa, kao meta stalnih maltretiranja tetke, teče i njihovog Dadlija. Ali kada sove počnu da opsedaju njihov dom, noseći na njega adresirana pisma, život mu se iz korena menja. Od poludžina Hagrida saznaje za svoje čarobnjačko nasleđe i magijski svet skriven iza kulisa svakidašnjice, poput perona devet i tri četvrtine, početne stanice čarobnog voza koji Harija void do Hogvortsa, škole za veštičarenje i čarobnjaštvo, srca sveta magije!

 

 

69444536424384d2da68a22508_thumb4

Isečak sa delfi.rs:

HARI POTER I DVORANA TAJNI
Džoan Rouling

Misteriozno pojavljivanje kućnog vilenjaka Dobija, i njegov pokušaj da spreči Harija da se vrati na Hogvorts navode Darslijeve da ga stave u kućni pritvor do daljeg. Spas stiže u vidu letećeg automobila, kojim upravljaju Ron i njegova braća. Posle raspusta provedenog u Jazbini, nesvakidašnjoj kući Vizlijevih, dramatičnim dolaskom na Hogvorts započinje nova školska Godina.

Pravila su ista. Kome nisu poznata može da ih pročita OVDE. Deadline je kao i prošli put naredna subota (12. februar) do 11:59am :)

Feb 4, 2011

February photo challenge: Day 4

Zašto baš ovo? E pa, danas sam se (najzad) farbala. Opet ličim na ljudsko biće, jea!  :)

Feb 3, 2011

February photo challenge: Day 3

Zašto baš ovo? Danas sam srećna. Jako. I zahvalna. Odatle Buda :) Volim Budu. Nažalost ova slika mu ne odaje počast kakvu zaslužuje. Vetar je kurva, a moj fotoaparat nije neka zver. Pokušala sam iz puno puta, ali Budi se ne da da levitira u miru. Ipak bitno je preneti poentu :) Toliko za danas.

Feb 2, 2011

February photo challenge: Day 2


Zašto baš ovo? Danas mi je bilo potrebno da dan traje 50h da bih sve stigla. Nažalost vreme nema običiaj da usliši takve želje i uspori kad nam je potrebno.  I zato ova fotka.. tik-tak-tik-tak..

PSIHOLOGIJA: Svako ima svoje dečje Ja! :)

Featuregirlwcrawfish-bLav Tolstoj je jednom rekao: Ako želiš da budeš srećan – budi. Ali ono što je prevideo jeste da mi kao odrasli ljudi nismo sami u potpunoj kontroli svoje sreće, već to zavisi i od jednog dela naše ličnosti koje je još uvek dete, i zauvek će to i ostati. Ono život nekad doživljava drugačije od našeg odraslog ja i ima drugačije potrebe. O tome kako da stvorimo harmoniju sa detetom u sebi pisala je moja prijateljica Danijela Stojanović, klinički psiholog i psihoterapeut savetovališta Kontrapunkt. Ona mi je dozvolila da ovaj interesantan tekst podelim sa vama, a na njenom sajtu možete pronaći još dosta zanimljivih članaka.

 

DECJE JA

Decje ja je zanimljiv deo nase licnosti. Sa jedne strane nesto zeli i nesto mu je potrebno, a sa druge strane jedan deo naseg unutrasnjeg deteta je vec unapred odlucio da li cemo te potrebe i zelje da ostvarimo ili necemo, odn. koje cemo da ostvarimo, a koje necemo. Tom delu naseg bica nije vazno da li ce da ih ostvari, nego mu je najvise stalo da nam privuce paznju. U kljucnim zivotnim trenucima upravo ce taj deo licnosti odluciti sta cemo da uradimo i sta ce se desiti. Zato je nasa “sudbina” upravo u rukama tog dela licnosti koji samo hoce nasu paznju. Stoga, sto mu vise paznje posvecujemo, to ce vise saradjivati sa nama i nas ce zivot biti kvalitetniji.

Kako da mu posvetimo paznju? Gestalt psihoterapija nudi mnogobrojne tehnike. Medjutim, uspesnost ovih tehnika zavisi od toga koliko su “obe strane” spremne da saradjuju. Spremnost naseg odraslog ja se zasniva upravo na shvatanju da kvalitet naseg zivota zavisi od naseg odnosa sa decjim ja. A od cega zavisi spremnost naseg decjeg ja? Vec sam napomenula da postoji vise delova naseg decjeg ja. Jedan od njih  hoce da zadovolji svoje zelje i potrebe, ili bar one koje su mu vaznije od drugih. Dijalog sa njim zasniva se na nasoj spremnosti da cujemo koje su to zelje i potrebe i da ih zadovoljimo ukoliko je to razumno. Drugi hoce samo da privuce nasu paznju. Uspesnost tog dijaloga zavisi od nase spremnosti da mu pruzimo bezuslovnu paznju. Sta je to bezuslovna paznja? To znaci da jednostavno udobno sednemo i posmatramo svoja osecanja. Ovo bi nam moglo biti tesko ako se identifikujemo sa svojim osecanjima. Ako ne razlikujemo sebe kao bica od svojih pojedinih osecanja. Gestalt psihoterapija nam nudi razlicite tehnike da napravimo ovu razliku (u svom radu ja savetujem klijentima da vizualizuju svoja osecanja, da im daju oblik, velicinu, boju, teksturu). Vazno je da znamo da smo mi nesto dublja i sira celina od svojih pojedinih osecanja, misli i fizickih dozivljaja.

Ovo je osnova gestalt psihoterapije: mi smo celina koja je vise od prostog zbira svojih pojedinih delova. Gestalt psihoterapija se zasniva, pre svega, na gestalt psihologiji koja se bavi ljudskom percepcijom. To je jedini nacin da nesto zaista znamo: da to i percipiramo. Da bismo zaista znali da smo celina, potrebno je da to i percipiramo. Nasa percepcija se sastoji od opazanja figure i pozadine (polja). Figura je pojedini fizicki, mentalni ili emocionalni stimulus (culni dozivljaj, misao ii osecanje). Figure se menjaju, ali je nesto uvek figura. Uvek percipiramo neki deo. Medjutim, uvek je tu i pozadina (polje, celina) koju takodje mozemo da naucimo da opazamo. Sto je vise opazamo, to cemo vise znati da smo celina. Jer jedino ono sto opazamo zaista znamo. To je ono sto zanima nase decje ja, onaj njegov deo koji samo zeli nasu paznju. Njega ne zanimaju nikakve figure, vec samo polje. Zato je ovo vazno – da naucimo da budemo svesni polja. To je decji svet.

Inace, figura nisu trajne. Ono sto je sada figura, posle nekog vremena postaje pozadina, a iz pozadine dolaze nove figure. Ovo je sve promenljivo i u gestaltu mozemo da radimo sa time kako bismo zadovoljili svoje potrebe i zelje. Medjutim, postoji jedan deo pozadine koji nikada ne moze postati figura. To je tzv. emocionalni oziljak. To je jedini element pozadine (decjeg sveta) koji ne mozemo da organizujemo kao figuru ( ne mozemo da ga dovedemo u svet odraslih) kako bismo radili sa njime i resili ga na odrastao nacin. Jedino sto nam preostaje je da svoju paznju usmerimo na pozadinu.

Kako usmeravamo svoju paznju na pozadinu? Kada dozvolimo razlicitim fizickim, mentalnim i emocionalnim figurama da nam dodju i prodju kroz svest, ostaje jedna opsta nelagoda koja ne moze da prodje kao pojedinacne emocije. Jednostavno mozemo da posmatramo kao jedan proces koji se krece po nasem telu fizicki, mentalno i emocionalno. Posmatranje tog procesa sa namerom da osetimo emocionalni oziljak i budemo sa svojim decjim ja dok mu je tesko, dovodi do naseg priblizavanja decjem ja. Ovo nece voditi ka zadovoljenju potreba i zelja, ali ce voditi ka trajnom ublazavanju nase patnje.

Decjem ja je urodjena spontana kreativnost, radost i stvaralastvo. Povezivanjem sa ovim delom nase licnosti vodi ka tome da postajemo izvorniji, autenticniji, spontano zaigrani sa drugim ljudima, kao i da sve vise opazamo koliko smo svi mi povezani u polju. Dobrobit je jedan pozadinski osecaj mira, nevinosti i povezanosti sa sveukupnim zivotom.

Feb 1, 2011

February photo challenge: Day 1

Inspirisana muzičkim tridesetodnevnim challenge-om na facebooku koji je sve popularniji u poslednje vreme, i činjenicom da mi je mesec januar proleteo tako da ne znam ni kad ni kako, rešila sam da pokušam da svaki dan februara obeležim nekom fotkom. Zlobnici će reći da sam izabrala ovaj mesec, jer ima najmanje dana u godini :D možda su i u pravu, a možda je i samo stvar u tome da sada imam poplavu inspiracije i pozitivne energije. Sve u svemu evo slike za prvi dan.

Zašto baš ovo? Zadaci koji se vide su ispitni zadaci iz teorije verovatnoće kojima se ovih dana bavim, a rasute perlice predstavljaju moj pokušaj da ulepšam sebi učenje :)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...