Dec 22, 2010

Putopis: bajkovita nemačka pokrajna Baden-Württemberg (2)

Baden-Baden

(sve fotke u u ovom entriju su uslikane mojom rukom)

Posle Heidelberga, Baden-Baden je grad o kom sam najviše čula od raznoraznih matorih ljudi. Sad mi je jasno i zašto. Ovo je gradić slatko i savršeno sređen kao i svi prethoni u kojima sam bila, i generalno svi gradići u toj pokrajni. Miran, tih, u cveću, parkovima, fontanama, galerijama. Ali to je ustvari banja. Ljudi dolaze da se odmore od gradske vreve i brzog života, da šetaju, razgovaraju i .. banjaju se? Baden na nemačkom znači kupati se, a čak su i drevni Rimljani znali za njegova lekovita izvorišta. Možda je iz tog razloga Baden-Baden ostavio najslabiji utisak na mene. Bilo mi je lepo da se prošetam, ali nisam uhvatila ništa novo i uzbudljivo tamo. Mada je bilo prijatno za promenu ne juriti u razgledanje znamenitosti već besciljno šetati skockanim uličicama. Ako ništa drugo probala sam pačetinu u sosu od kikirikija, i povodom toga imam da kažem samo jedno – ne naručujte osim ako niste mnooooooogo gladni. Ovo je ekstremno jako i teško jelo. Baden-Baden bih naravno preporučila svima koji hoće pasivan odmor u preslatko sređenom mestašcu. Koliko znam ovo nije univerzitetski grad, stoga je i noćni život dosta sporiji od ostalih gradova, te je idealan za odmor starijim ljudima i onima koji bi da se sklone od svega urbanog, a da ipak ne zađu u ruralne krajeve.

Heidelberg

Heidelberg streeZar nismo svi čuli za ovaj grad? U Srbiji verovatno važi za jedno od najpoznatijih univerzitetskih mesta u Nemačkoj. Grad je nakrcan zanimljivostima za svakoga, od kulturnih do alkoholičarskih. Prepun je mladih ljudi i dešavanja. U duhu Baden-Württemberga sređen je kao bombonica. Poseban šmek imaju uske ulice sa kaldrmom kojima je centar načičkan, kao i kapija grada koja izlazi na most što vodi ka tvrđavi koja se nadvija nad gradom. Tvrđava je mesto koje ne smete propustiti ako odete u Heidelberg. Ulaz se plaća, ne sećam se koliko, ali nije nešto puno. A unutar zidina se protežu divne kraljevske bašte, fontane, ribnjaci, srednjevekovna apoteka sa proizvodnjom lekova, kraljevski podrum sa gigantskim bačvama za piće (najveća ima u prečniku sigurno 5 metara, ako ne i više) i pogled na grad i reku Neckar od kojeg zastaje dah.  Naravno tu je još mnogo turističkih zamki, kao što su suvenir prodavnice, muzejčići, delovi zamka za koje se plaća dodatni ulaz itd. Sve u svemu uspeli su da sačuvaju duh prohujalih vremena u ruševinama nekadašnjeg kraljevskog grada i to vredi okusiti.

 

Sledeća potpuno otkačena stvar na koju sam naišla bio je studentski zatvor. Iako je potpuno skroman, nije nakićen ni ulepšavan za turiste ovo je mesto koje mora oduševiti svakog sa zrncem mašte i humora. Studentski zatvor se nalazi sa zadnje strane starog univerziteta. Studenti su od kraja XVIII do početka XX veka zatvarani zbog uznemiravanja reda i mira, najčešće nakon pijančenja, vređanja uniformisanih lica ili zezanja na njihov račun, jurenja stoke građana, izlazaka na dvoboje.. Pritvor je u zavisnosti od kazne trajao od nekoliko dana do nekoliko nedelja, s tim što su imali pravo da idu na predavanja. Kako sam saznala, ko nije bio u studentskom zatvoru kao da nije ni studirao, tako da se to među njima smatralo čak i nekom vrstom časti. Tokom svog boravka u zatvoru većina studenata je zidove svojih ćelija crtala i ispisivala, tako da je sada svaki milimetar ispunjen živopisnim prizorima, a svaka ćelija imala je i svoj duhovit popularan naziv među zatvorenicima: Rojal Palas, Grand Hotel itd.

U jednoj od uskih uličica u centru naišla sam na Absinth shop. Prodavnica specijalizovana za ovo piće. Iskreno nisam ni znala da postoji toliko varijanti, proizvođača i posebne opreme za absinth dok nisam ušla u tu prodavnicu. Ovo je mesto na kome prodaju čak i cannabis absinth. Ali koliko sam uspela da saznam to je absinth sa semenom biljke kanabis tako da nema dejstvo koje biste očekivali na prvu loptu pa je stoga i legalno. Hostel u Heidelbergu bio je baš nekako sladak. U njemu sam upoznala nekoliko ljudi s kojima sam se dogovorila da uveče izađemo. Bila je to jedna devojka iz Australije koja je došla tu u letnju školu nemačkog pa je već malo upoznala grad. Jedan momak iz SAD koji je par meseci bio tu na praksi i kome je taj dan bio poslednji pred povratak kući. I još jedan Amerikanac koji je došao u Nemačku da radi kao profesor engleskog pa mu je Heidelberg bio sada već kao drugi dom. Izašli smo da pohodimo pabove, i moram priznati da je to prvi put ikad da sam bila u pabovima koji izgledaju kao oni iz serija i filmova. Obišli smo ih nekoliko, a u svakom nam se još neko zakačio u družinu (uglavnom poznanici ovog lika koji je došao da bude profesor). U većini je muzika bila neki rokić, većina ljudi je bila pijana ili pripita i naravno svi su pili pivo. Osim mene, ja sam uzaludno pokušavala da nađem sangriju, ali sam bila primorana na vino lol.

Sledeće jutro sam spavala duže nego obično u poslednje 2 nedelje.. ali vremena za gnjavažu nije bilo, jer me je čekao voz za moju poslednju destinaciju.

Stuttgart

E ovo je prvi grad u koji sam stigla da me je podsetio na Beograd. Iako pažljivo sređen, videlo se da je u pitanju metropola. U centru nije dominirala intimnosti kaldrme i usko zbijenih zgrada, drvenih mostića i cvetnih aleja. Ovde je već bilo modernih zgrada, ogromnih skverova i solitera. Saobraćaj je bio gust, gužve na ulicama i metež. U Stuttgartu sam bila 3 nepuna dana i zaista mi je legao. Rado bih ga ponovo posetila. Jedna od prvih stvari na koje sam naišla bio je trg sa ogromnim statuama lavova, na koje sam morala da se popnem i uslikam po cenu da me panduracija nahvata ako naiđe :D Srećom nisu naišli. Zatim sam otkrila prelepi trg Schlossplatz koji nedeljom preplave ljudi koji leže na travi, brčkaju se u fontani itd. Tu je i Königstraße, najduža šoping ulica u gradu koju sam više puta prepešačila u potrazi za prodavnicom dresova. Nešto ranije obišla sam i stadion štutgarskog fudbalskog kluba gde je bilo planirano da mom dragom uzmem dres, ali fanshop mi se zatvorio ispred nosa pa sam morala da jurim po gradu tražeći prodavnicu koja radi. Inače ako ikad budete hteli da idete na taj stadion dobro se naoružajte informacijama i strpljenjem, mnogo je komplikovano dokopati ga se (a verujte prevoz u Nemačkoj je nešto najlepše i najlakše što sam ja doživela od javnog prevoza ikada). Od znamenitosti ne znam odakle da počnem da nabrajam, brojni muzeji, zgrada univerziteta, galerije, crkve, pozorišta, palate.. I naravno zoološki vrt :) u životu sam bila u dva zoo vrta. Ovaj u Beogradu i onaj na Paliću. E pa Stuttgartski je veliki kao njih dva zajedno pa puta 5. I treba mnooogo vremena da se obiđe. Još je dosta životinja nekako bilo na spavanju ili odmoru kad sam ja bila. Ali zaista je dizajniran tako da stvori ugođaj duge šetnje kroz prelepo sređenu divljinu. Meni je od stotina životinja nekako najupečatljivija ostala ova riba sa izrazom lica koji bih nazvala – definicija blentavog. Kada je pala noć, radnica iz hostela preporučila mi je da odem u klub Sky-beach u centru grada. Imala sam malo problem da ga pronađem, jer se ispostavilo da se klub nalazi na krovu jedne visoke zgrade, ali kada sam najzad dospela tamo ispalo je da je to najzanimljiviji klub u kojem sam ikad bila. Ceo krov zgrade uređen je kao plaža, posut peskom, sa ležaljkama i suncobranima, postoji bar u kome možete kupiti piće i posebno mesto de se naručuju nargile. A onda se uvalite i posmatrate zvezde. Zbog visine ne vidite grad oko sebe već samo nebo. Sky-beach. Sjajno mesto! ..Poslednji dan provela sam u trčkaranju u nadi da ću naći nešto zgodno za pokločiće nekim ljudima, te sam u Königstraße naišla na uličnog umetnika koji slika po asfaltu. Kada sam ušla u jednu prodavnicu čujem srpski jezik iza leđa, okrenem se i vidim jednu devojku i ženu kako gledaju neke haljine. Pitam ih jesu iz Srbije i ispostavi se da jesu i da žive tu već par godina :) eto tako, naš jezik na svakom koraku, hehe..

Veče pred povratak u Beograd izašla sam na piće na Schlossplatz. Nisam znala dal mi je neverovatnije što je sve gotovo, ili što je uopšte bilo. Sve iza mene delovalo je kao sa filma, nikad ranije nisam uradila ovako nešto, kao da se desilo nekom drugom. Zaleđena slika na fontani. Premotavanje filma. Put do kuće delovao je beskrajno dugačak. Pitala sam se kako će biti vratiti se u beogradsku gužvu, spavati u svom krevetu, viđati poznate ljude i progovoriti prvu rečenicu na sprskom jeziku kada ujutru ustanem iz kreveta. Tad sam shvatila da iako obožavam da putujem, iako bih u svakoj zemlji živela po makar mesec dana, kako bih upoznala njihov život, ipak ne bih mogla ili makar volela da odem i zauvek se preselim negde drugde. Posebno ne sama.

Baš je dobar osećaj vraćati se kući izdaleka :)

1 comment:

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...