Jun 4, 2010

Carigrad: grad hiljadu boja – II deo

Dok se autobus spretno provlačio kroz ulice poput zmijice, Ertan, turski vodič, koji nam se tada pridružio govorio je o građevinama pored kojih smo prolazili. Uzgred smo saznali da je studirao u Makedoniji, gde je naučio srpski, s tim što ume da izbaci ‘nepotrebne padeže’ kada govori na našem jeziku :D Pravi događaj je bio kada smo ugledali impresivni interkontinentalni most. U smeru ka Aziji plaća se mostarina na rampi, dok se u suprotnom smeru može proći slobodno. Usporena vožnja iznad Bosforskog moreuza bila je ispunjena nekakvim zanosom i strahopoštovanjem prema drugom kontinentu koje je lebdelo u vazduhu.

 

bosforski most Međutim tek nekih pola sata kasnije, kada se autobus zaustavio na jednom poznatom vidikovcu, shvatila sam da stojim na tlu Azije. Vidikovac je (kao i sve ostalo) bio preslatko sređen, sa puno cveća, drveća i drvenih trafika u kojima se prodaju različite poslastice ili poslanice. Sa tog vrha vidi se ceo grad kao na dlanu, pravo preko Bosfora. Mahnula sam Evropi i gricnula misterioznu krckavu rolnicu punjenu sirom, koju sam kupila u jednoj od drvenih kućica. Ipak moram priznati da nisam mogla potpuno da se opustim i uživam, već sam sve vreme gledala na sat. Plan mi je bio da u 17č stignem nekako do šmensi hotela Sheraton. Tamo se u to vreme održavao Turkish Delight, prvi carigradski festival orijentalnog plesa sa puno radionica sjajnih predavača. Nažalost, usled neodgovornih saputnika, koji su kasnili na autobus i gužve u povratku stigla sam u svoj hotel u 5. Nikakav taksi nije bio u stanju da me teleportuje do Sheratona odmah, s obzirom da se on nalazi izvan šireg centra, na putu za aerodrom.

 

Stigla sam u sobu, razočarana i pomalo iznervirana. Mama se pružila na svoj krevet samo da ‘odmori’ kapke i naravno možete predpostaviti šta je usledilo. Sledećih pola sata vrtela sam se po sobi razmišljajući šta ću sa sobom i odbijajući da pustim da mi prvi dan propadne. Sela sam na krevet i odzumirala se u treće lice negde visoko iznad grada. Videla sam ogromno novo nepoznato mesto, vrevu šarenila i uzbuđenja. I jednu minijaturnu golu kockastu sobu negde na Aksaray-u u kojoj sam gorko sedela. Želela sam da izađem u zagrljaj Istanbulu, koji je ključao svuda oko mene. Ipak jedan pogled na mamu mi je bio dovoljan da shvatim da bih bila okrutna kada bih je probudila u tom trenutku, a da ne spominjem opciju u kojoj sama odlazim u šetnju, ostavljajući je u potencijalnoj izbezumljenoj panici kada se probudi. Zato sam zgrabila fotoaparat, uslikala je kako spava i spustila se na krevet dopustivši da i mene obori umor.

 

Sledeće čega se sećam bilo je buđenje u pola 8, hladnjikav vazduh, koji je curio u sobu kroz otškrinut prozor, i tuširanje najnezgodnijim tušem u istoriji tuševa brzo su me rasanili. Novo iznenađenje čekalo me je već u trpezariji na doručku. Nisam sigurna gde su vlasnici ovog hotela čuli za koncept švedskog stola, ali njihova ideja je bila da iznesu sve što imaju, sveže ili bajato, kuvano ili živo. Zamislite cik zore (po mojim kriterijumima), promaja koja pirka kroz improvizovani restoran, naježeni ljudi krstare sa tanjirima, a na stolu u činijama salata od krastavca, paradajz, nekakva čorba (?), poluživo spremljena jaja, i pakovanja džemića. Turci su poznati po fantastičnim i raznolikim pecivima. Mi smo za doručak imali najobičniji šuplji beli hleb, ukusa poput stiropora. Ali ipak najveći utisak na mene ostavila je ponuda pića. U jednom burencetu bila je kafa, a u drugom čaj i vrela voda. Ta vrela voda bila mi je tog jutra velika enigma. Pored je stajao litarski bokal s mlekom, koji su dopunjavali po potrebi, na kašičicu, da neko slučajno ne bi sipao punu šolju. Elem, sipam ja šoljicu čaja i sednem za sto. A onda sam srknula… i ostatak dana on je tekao mojim venama poput droge xD Ljudi.. ono je bio koncentrat čaja! o.O Ništa gorče, jače i ubitačnije u životu nisam probala (uključujući alkohol i ljutu papriku)! Zamračio mi se vid i pomislih to je to. Zli kancerogeni čaj je uzeo svoje. U tom trenutku sam doživela prosvetljenje i po pitanju vrele vode. Ona je služila da se razblaži koncentrat čaja :D

 

Pokrpili smo krčanje creva koliko je to bilo moguće uz takvu gurmansku ponudu i požurili u hol gde je vodič čekao da nas povede u kulturni obilazak.

No comments:

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...