Apr 6, 2010

Da li smo ikad zaista spremni?

Nisam znala da li ću ponovo nešto napisati na ovom blogu. Koja je svrha ako niko ne čita, mislila sam? Međutim malopre sam osetila potrebu da iznesem ono što se desilo i pustim to napolje, makar niko ne odreagovao.

 

Na strani 378 knjige ‘Lečenje Šopenhauerom’ stala sam. Ne, zaledila sam se. Neke stvari unapred znamo i očekujemo, ali kad god da se dese to je iznenada. Da li smo ikad spremni na smrt bližnjega?

 

Nakon što sam pročitala poslednju rečenicu na strani 378 ležala sam nepokretno 5 minuta i ježila se. Žmarci su bili nezaustavljivi, smenjivali su se u talasima, a ubrzo sam postala svesna i svog nepostojećeg daha. Irvin Jalom je postigao efekat – veoma realno. Izgubila sam nekog svog. Nisam u stanju da krenem da čitam poslednju glavu, niti da ponovo iščitam prethodnu. Ovakav gubitak je previše autentičan da bi se ponovio, ili zanemario. Baš sam danas razmišljala o tome kako se potajno nadam hepiendu, mada sam apsolutno bila svesna da je to detinjasto od mene.

 

I zašto sada ovo pišem? Priznajem da sam trenutno u šoku, pa ovo što kucam verovatno predstavlja način da sredim sopstvene misli. Ako neko od vas ovo i bude čitao neka mi oprosti, ne bih se sad upuštala u raspravu o ostatku romana. Možda je najbolje da ga sami pročitate..

 

Pitam se samo, da li je gubitak neke bitne, drage osobe, bilo smrću, bilo na neki drugi način, ikada podnošljiv? Ili smo osuđeni na patnju kad god nekog izgubimo iz života, na šok i rad na pomirenju s istinom.

 

Čini mi se da mora da boli. Bilo da odlaze od nas, ili da smo mi ti koji odlaze. Kao kad cepate hartiju. Na pocepanom mestu ona ostaje oštećena sa obe strane. A ja mislim da ću ostaviti poslednju glavu za sutra..

2 comments:

Zoran said...

Ja se ponekad pitam da li je gore izgubiti ono što si imao ili ono što nisi imao ...

I ko kaže da niko ne čita! :)

*Iris* said...

Ima nesto u tome. Tako kad se vratim s nekog super putovanja pa budem potistena sto se zavrsilo, cesto se nadje neko pametan da mi kaze - znaci sad ces da tugujes sto je proslo, umesto da budes srecna sto se uopste desilo?

Ipak nam posle gubitka ostane nesto od te osobe :) Nesto u nama. Whereas u drugoj situaciji..

Hvala na novoj perspektivi!

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...