Mar 17, 2010

Accessories by Iris

Prošle nedelje me je zapahnuo dašak inspiracije. Kako zaista volim da kreiram custom made stvarčice, nije mi trebalo puno da se bacim na posao i izbacim prvu turu prolećne kolekcije za 2010. godinu :) S obzirom da slika govori više od hiljadu reči..

Snow flower’ 

Prvo se rodio mekani neseser od pliša sa srebrnim ukrasima i belim perlama

09032010675
09032010673[8]

‘Sprinkle’

Zatim njegov mlađi i manji brat sa srebrnim, belim i plavim ukrasima

10032010682
10032010686
10032010691

‘Champagne rose bag’

Romantična, nežna torba u boji belog vina

picresized_th_1268903241_12032010706
picresized_th_1268903398_12032010705 picresized_th_1268902644_12032010702

‘Sunflower’

Neseser boje belog vina sa zlatnim ukrasima i satenskom postavom, koji može, a i ne mora biti u kompletu sa torbom iznad

12032010711

12032010713 12032010717

Mar 11, 2010

Hedonizam I

Ima li šta bolje za umorne mišiće od opuštajuće kupke? Ok, neku finu masažu ne bih odbila :) ali u nedostatku finog masažera kupka je the next best thing.

 shower

Sudbina je tako htela pa živim u malom stanu sa još manjim kupatilom. Kao posledica toga, u njemu se umesto jedne od onih kitnjastih filmskih kada nalazi udobna tuš kabina. Otvorite vrata, uđete, zatvorite vrata. Okačite tuš na željenu visinu i odvrnete slavinu. Ne znam za vas, ali ja na vruće, čak i leti najčešće. Uh, što uživam da se kupam vodom kojoj je temperatura na ivici praga bola. Možda sam mazohista, al meni je to zaista pročišćujući osećaj. Pa se para podigne, zamagli ogledala i staklena vrata. Raširi se ukusni miris sredstva za tuširanje. Zvuk vode postaje muzika, a vazduh težak i omamljujuć. Tada volim da crtam i pišem po zamagljenim staklima. Volim da pevam. To je prostor van vremena gde ništa uznemirujuće ne postoji, makar dok ima vode u bojleru :) Sami sa sobom - bez kompjutera, telefona, nakita, odeće...

 

A vi, da li više volite vruću ili hladnu vodu? I kako doživljavate kupanje?

Mar 6, 2010

Šššš.. u poverenju..

‘Svako ima neku tajnu: šu-šu-šu..’

shhh

Nemojte se iznenaditi što ću verovatno još nebrojeno puta iskoristiti stihove Mike Antića u svojim pisanijama. Nisam ja kriva za to, već on, koji ih je tako genijalno sastavio :)

 

Verujem da na svetu ne postoji osoba koja nema makar jednu tajnu. Bilo da su u pitanju slatke tajne, mračne, tuđe, neprijatne, velike ili male one su začin naših života. Nekada su poput cimeta, a nekad opet više nalikuju đumbiru. Bilo kako bilo razmišljala sam puno o prirodi tajni i došla do zaključka da sve one u suštini žele da budu otkrivene. Čak i one najmračnije, koje se ljudi iz petnih žila trude da sakriju, negde u dubini zaista žele da izađu na svetlost dana.

 

Međutim, pre nego što nastavim dalje upoznala bih vas sa novim pojmom. Šta je suprotno od ‘tajna’? Moj odgovor je ‘javna’. Ako tajnu definišemo kao znanje nepoznato drugima, koje želimo da sačuvamo od javnosti, tada je javna ono znanje koje hoćemo da podelimo sa celim svetom. Recimo mladi otac je upravo dobio sina, on zove sve koje poznaje da ih obavesti, čašćava i prijatelje i nepoznate ljude, naručuje pesme preko radija, vozi kroz grad i trubi kako bi što više ljudi saznalo njegovu javnu. :) Za razliku od njega nešto starijem kolegi ocu sin je uhapšen zbog posedovanja marihuane i on ćuti o tome ne bi li slučajno komšije čule i krenule sa govorkanjima. :P

 

Sad kad znate šta je javna, izneću vam moj možda malo ekstreman pogled na sve ovo. Tajne ne samo da žele da budu oktrivene i tako oslobođene svog ropstva, već žele da postanu javne!

 

To se često i dešava. Naravno ne uvek, jer od prirode tajne dosta toga može da zavisi. Nekad ona može da ugrozi ugled ili bezbednost osobe, pa iz straha ili drugih razloga razotkrivena tajna ostaje samo razotkrivena. Ipak to ne znači da ona ne teži javnoj. Mnogo je primera koji potkrepljuju ovo što sam rekla. Npr (bivši) narkomani, koji reše da izađu pred kamere da govore o svom (bivšem) životu, žrtve zlostavljanja itd. Srećom pa nisu sve tajne tako mračne. Surprise party je opet neka vrsta tajne, gde se organizacija obavlja u najvećoj tišini, a nakon što dođe i prođe prepričava se na sva usta :)

 

Mračne tajne mogu da se uguše, ali kad tad se vrate da nas progone i predpostavljam da skoro uvek izađu na videlo za života. Možda im nekad treba po više godina ili decenija, ali isplivaju. Dok ove lepše rekla bih izađu često za daleko kraće vreme. Takođe često se dešava da ono što je nekada bila tajna, koje smo se bojali nakon izvesnog vreme postane omiljena anegdota za prepričavanje, što na neki način predstavlja javnu.

 

Živimo u takvom dobu kada ništa nije nemoguće. Ne znam koliko ste upoznati, ali postoje mesta na internetu gde možete svoju tajnu pretvoriti u javnu, ali da ne ugrozite svoj identitet. Neka od tih mesta su npr http://secrettweet.com/ i http://postsecret.blogspot.com/ Na ovim sajtićima imate mogućnost da podelite svoju tajnu anonimno sa ostatkom sveta. Ja ipak ne mislim da je ovo dovoljno, jer vas oslobađa onog ličnog pečata, a ne postoji ni ceo onaj dramatični proces pretvaranja tajne u netajnu ili javnu, koji je itekako vredan za osobu. Bilo da je težak, mučan, divan, uzbudljiv.. Ipak možda su ovakvi sajtovi zgodni kao mesta za isprobavanje, probijanje leda i pravljenje prvog koraka.

 

Na kraju javna i tajna su jedna te ista stvar, samo u različitom dobu životnog ciklusa :)

 

A koje su vrste vaše tajne? :)

 

‘Šu-šu-šu’

Mar 1, 2010

Deci marta

S obzirom da sviće mart mesec rođendani su mi naselili glavu. I sve što ide uz njih. Za skoro svaki dan u martu poznajem nekog ko je tada rođen, uključujući i sebe. Valjda su leto i jul, koji je 9 meseci pre marta, bili naročito inspirativni za naše roditelje :) Ovaj post htela bih da posvetim svoj deci marta, maloj i velikoj, bilo da ih poznajem ili ne i jednoj posebnoj ličnosti – ali o tome posle.

 

A ko smo ustvari mi, martovci? Astrologija kaže da su ljudi rođeni ovog meseca učitelji po prirodi, filozofi i perfekcionisti. Imaju fantasičnu intuiciju i u životu se više oslanjaju na percepciju i osećaj, nego na logiku. Povučeni su, umetnički nadareni, miroljubivi, kreativni i osetljivi za tuđe probleme. Martovci su iskreni, imaju dobro srce i umeju da čuvaju tajne. Po prirodi posmatrači, sanjamo i maštamo, uživamo u putovanjima, volimo estetiku enterijera i neobične stvarčice. Ukratko mi smo realna iluzija :) Naravno nismo ni mi suvo zlato :) pa nam astrologija pripisuje i neke negativne osobine – osvetoljubivost, laka razdražljivost, skretanje pažnje na sebe, ćudljivost, brzopleto biranje partnera, sklonost religijskim kultovima, drogi i alkoholu. Lako nas nadvladava osećaj krivice, ali posedujemo isceliteljsku moć.

 

Možda je to moja uobrazilja, ali ja sam se našla u dosta pobrojanih osobina, vi ćete bolje proceniti :) A sada da vidimo koje su to poznate ličnosti deca meseca marta: Mikelanđelo, Vivaldi, Ajnštajn, Van Gog, Dekart, Bertoluči, Kurosava, Musorgski, Bah, Gorbačev, Smetana, Aleksandar Bel, Daglas Adams, Areta Frenklin, Elton Džon, Bela Bartok, Nora Džons, Ravel, Geri Oldman, Juri Gagarin, Amerigo Vespuči, predsednici SAD Džordž Vošington, Klivlend, Medison, Tajler i Endru Džekson, Brus Vilis, Glen Klous, britanski princ Edvard, Bon Džovi, Jensen Ackles (ko bi rek’o? :D) i broooojni muzičari i glumci, pisci, naučnici, TV lica.. ali i neki opasni momci: Čak Noris, Bin Laden.. :P

 

Huh lep spisak, zar ne? :) Osoba zbog koje se najviše ponosim što sam martovac jeste čarobni Mika Antić, koji je rođen 14. marta 1932. godine i kome takođe posvećujem ovaj post. Ovaj nenadmašni poetski genije i moja velika inspiracija napisao je jednu pesmu u čast našeg meseca, koju izuzetno volim:

 

MART


Kad mi dođe da idem,
mnogo moram da idem.
Nije važno kuda ću.
Nije važno dokle ću.
Došlo mi je da idem
i ja idem kao lud.
Unutra u mene.

Vetar mi je gudalo,
Ja sam violina.
Vetar svira na meni
u "E" žicu kad plačem,
u "E" žicu kad pevam,
u "E" žicu kad sanjam,
jer ja nemam drugu žicu
osim "E".
Unutra u mene.

Za travu se tabanima hvatam
da me vetar nikud ne oduva.
Al kad mi dođe da idem,
strašno moram da idem.
Nije važno kuda ću.
nije važno zašto ću.
Krv se sva u žeravicu pretvori.
nebo dlanom poravnava puteve.
Široko me kiše zaobilaze.
Obuva mi sunce žute cipele.
Kad mi tako strašno mnogo dođe
samo idem, idem kao lud
Unutra u mene.

 

Ova pesma bolje opisuje decu marta nego ceo onaj moj pasus sa nabrajanjima. :)

 

I na kraju da se vratim rođendanima. Poslednjih nekoliko godina svoje rođendane sam uglavnom provodila u silnim obavezama bez previše pompe oko svega. Prošle (ili beše pretprošle) godine sam ga presedela ispred kancelarije jednog asistenta čekajući da vidim oko nekakvog problema sa ispitom, zatim sam se zaglavila u saobraćaju, pokisla, smrzla se i jedva dočekala da dođem kući i legnem uz šolju čaja. Možete misliti kako zabavno.. Zapravo rođendan na kraju nije naročito poseban dan, osim što moraš da budeš ljubazan sa svima i da naviješ mozak na nove odgovore na pitanja ‘koliko imaš godina?’ ili ‘i? kako se osećaš sada kad imaš __ godina?’ Ovo drugo mi veoma ide na žulj tako da vas molim da mi ga ne postaljavljate. :))

 

Za kraj svoj martovskoj deci zbirno želim više magije u životu, inspiracije za nove ideje, volje za njihovo ostvarenje, hrabrosti za teške odluke, po neko uzbuđenje i da poezija ljubavi i nežnosti oplemeni vaš život :)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...