Feb 25, 2010

Prečice kroz vreme i prostor

Ne znam kako je to kod vas, ali kako kazaljke na satu počnu da ostavljaju ponoć iza sebe i krče put kroz noć, moja mašta se budi. Tako je uvek bilo. Čini mi se da je većina stvari koje sam napisala – ikada – nastala posle ponoći.

 

Ista situacija i večeras... A tema koja mi se udobno smestila u glavu još pre par sati i čekala pogodan trenutak da zarominja, rešila je da to uradi baš u trenutku kad sam pomislila da je vreme da uronim u jastuke. To je tako tipično ponašanje za moje ideje.

 

Da li vam se dešavalo da vezujete neka mesta za događaje ili ljude, neke predmete za situacije, reči, boje ili autobuske brojeve za osobe? Meni se to redovno dešava. Nekad su to lepe scene, nekad tužne, ružne, nelagodne, vesele… Ono što im je svima zajedničko je to da ih nikad ne možete negirati, namerno preinačiti ili ignorisati. One ostaju zauvek - ako ih prihvatimo onda postaju naše bogatstvo ili izblede, a ako ne.. strani entitet koji unosi entropiju svaki put kad nam prepreči put.

 

Dok sam sinoć trčala mokrim asfaltom Novog Beograda kao da sam nevidljivim pipcima sakupljala brojne uspomene kraj kojih sam prolazila i uklapala ih u neku svoju unutrašnju slagalicu. Nije to nikako bio prvi put, a ni poslednji. Verovatno sam stotine puta prošla pored nekih od tih prohujalih scena, ali nisam uvek imala vremena, volje ili kapaciteta da zapravo primim u sebe te nove stare boje. Mislim da bi češće trebalo da dopustimo rasutim delovima slagalice da pronađu svoje mesto, da postanu deo nas. Ljudi su previše u grču od samih sebe.

 

Ja sam ustvari radoznala da čujem vaše asocijacije u sadašnjem vremenu? Neke aktuelne životne veze. Smatram da tek kada uspete da te sitne deliće integrišete u svoju slagalicu, tada one postaju prečice kroz vreme. Obogate vam dan, vrate vas u trenutak, ali ne poremete vaš unutrašnji mir. E mnogo pametujem, jel da? Da pređem na nešto konkretno.

 

Da podelim par svojih prečica. Pesma ‘Super massive black hole’  me asocira na Sofiju, moju dragu prijateljicu koja je daleko (Sofija, nedostaješ mi :)). 47 i 48 je prečica u mojoj glavi za FON. To su autobusi kojima idem na faks. 15ti u mesecu – dan koji volim, tada mi stiže stipendija :) 20ti u mesecu – počinju da mi pristižu računi za internet, mobilni telefon, ubrzo i za ples, GSP markicu... i stipendija se topi :( Tu je još mnogo drugih simbola, neću ih sve objašnjavati: jedna stanica na mostarskoj petlji, kikiriki, neke boje, vanilla latte, april mesec, pingvin, Sombor, bela ruža, sova, Srpska Nova godina, četvrtak veče, restoran Reka i još mnogo mnogo toga.

 

Veoma bi me radovalo da pročitam vaš feedback. Koje su vaše prečice kroz vreme i prostor? :)

9 comments:

3MAJ said...

Ah ta bela ruža. Jedan od najlepših znakova prijateljstva!

Koliko ljudi još to (ne)zna? ;)

Samo ti nama piši Iris. Evo na brzinu pročitah ova tvoja dva pisanija, i kada pišeš o nekim sasvim običnim stvarima činiš da to izgleda zaista umetnički.

Eto ispamovah ti blog, nadam se da se ne ljutiš. Ako ništa drugo, barem stvaram iluziju da je isti veoma posećen i praćen :P

šalim se naravno ;)

*Iris* said...

Dragi Zmajko,komentari su i više nego dobrodošli, baš radi te iluzije o koje pričaš :D Tako da samo napred :) &hvala

gorant said...

Moja asocijacija na ovaj blog je:

Čovek reši da nacrta svet. Tokom godina ispunjava prostor crtajući pokrajine, kraljevstva, planine, zalive, brodove, ostrva, ribe, kuće, instrumente, zvezde, konje i ljude. Pred smrt on otkriva da taj strpljivi lavirint linija ocrtava njegov sopstveni lik. (Borhes)

Čedomir said...
This comment has been removed by the author.
Čedomir said...

Prvi tonovi pesme "Sunburn" me podsećaju na dan kada sam dobio iPod. Miris zelenog "Safeguard" sapuna me vraća u tetkinu kuću za vreme bombardovanja... Hmmm, miris "Midsummer" toaletne vode me vodi nazad do 1999. godine i (ponovo) bombardovanja, ali ovog puta na Julino Brdo.
Video igra "Tekken 2" me podseća na velike odmore i trčanje niz stepenice škole kako bismo što bolje iskoristili vreme (čitaj: više igrali :))... "Špica" za "Warner Brothers" je dan kada sam dobio kućni bioskop... :)

*Iris* said...

@Goran - Mislim da si ubo suštinu :)

@Čeda - Hvala što si podelio svoje prečice :) Hehe sad si me asocirao sa sapunom na mog dedu, njega se često setim kad vidim sapun za ruke (onaj bebi, domaći, kako li se zove), jer je izjavljivao kako ne voli tečni sapun, pošto mu nikad dobro ne opere ruke. Ne znam da li zbog njega ili ne, ali i ja dan danas više volim običan sapun od tečnog. :)

Zoran said...

Jedan pogled preko stanice Prokop, dalje sve do benzinske pumpe na novom Beogradu, gde se crveni neon savijao u luku ... davna 1998.godina, samotni sati na straži u kasno proleće dok sve drhti i treperi puno nade za život koji je predamnom, dok čeznem sa toplinom prozora gde žive ljudi u svojim domovima, a ja u dubini svoje duše znam da to nikada neću pronaći.

Plavo, modro plavo, tako plavo da ne umem da pronađem tu boju, to znaš na koga me podseća ...

Pesma od Oasis "Don't Look Back In Anger" me podseća na dane kada sam počeo da izlazim, neke davne 1995.godine, kad smo se mi rokeri skupljali na stepenicama na trgu našeg malog grada i ta pesma se čula iz okolnih kafića.

Sneg me uvek podseća na radost, na ono što ne mogu da budem i ono što nemam hrabrosti da budem.

Neka buđava pesma od Zdravka Čolića me podseća na jedan jako težak rastanak sa jednom osobom, i sada mi se sloši svaki put, iako je mnogo vode proteklo Savom od tada.

SKC me podseća na sve te godine kada sam otkidao od ustao da bih jednom nedeljno kupio kasetu. Kako je to bio magičan svet prepun svega ... te tezge kod SKC-a.

Hamerfall (koji mi je stvarno smešan) me podseća da sam se jednom usudio da napišem Njoj šta osećam ... davno, pre 10 godina.

Kiša me uvek podseća na to koliko smo ranjivi i usamljeni.

Vrućina me uvek podseća na bol kada nosiš uniformu na +40 i tu prokletu košulju čiji okovratnik se užari.

Poezija me uvek podseti na davne dane kada sam još verovao u nju.

Vatra me uvek podseća na predivne noći u selu, kada sam spavao tako divno i bezbrižno uz mighty "Kreku-Veso".

Vreme na satu (onom digitalnom) u formatu tipa 13:31 ili 12:21 me uvek fascinira i podseća na opsednutost simetrijom.

Novi Beograd me podseća na tebe. I na još nekog.

Malmsteen me podseća na sate koje sam provodio sa svojom gitarom verujući da mogu da promenim svet.

Mleko me podseća na detinjstvo, na divne letnje raspuste na selu.

Pesma "Brother" od Alice In Chains me podseća na to kako sam bio glup i nisam uživao u vremenu sa svojom sestrom.

Rano letnje jutro me uvek podseti da ima nade, iako je užasno vreme ispred (mislim na letnju žegu).

Eto nekih mojih pečica ...

*Iris* said...

Divno je kad i posle 7 godina druženja otkriješ da imaš nešto novo da čuješ od prijatelja o njemu samom. Hvala ti!

Zoran said...

Hvala i tebi što si me naterala da razmišljam o njima ... mnoge sam i zaboravio :)

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...