Feb 22, 2010

EkoBLOGija

Najteže je probiti led. U svemu. Druženju, karijeri, ljubavi, pa i blogovanju. Tako sam prvi post rešila da posvetim nečemu nama bliskom - Prirodi. Zašto? Sa’ću da vi potanko ispričam.


Pre par dana dobila sam od roditelja netbook HP mini, kao rođendanski poklon koji je stigao ranije. Neću vam opisivati moje oduševljenje kada sam otpakovala ukrasni papir i ugledala šta se nalazi u kutiji :) Definitivno nisam očekivala ništa slično. Pogotovo ne mesec dana unapred! Na stranu sada tehničke karakteristike, koje su uzgred i više nego odlične, pažnju mi je privukla ambalaža u kojoj je netbook došao. Kofer, kutije i sva prateća dokumentacija izrađena je od recikliranog materijala. Dizajn svega navedenog zajedno sa kućištem inspirisan je harmonijom u prirodi i ugroženim biljnim i životinjskim vrstama. Ceo paket odiše ekološkim vajbom. :) Ne znam da li su moji pazili na to kada su birali poklon, ali ja sam veoma srećna što ću sa sobom nositi divnu pokretnu tehno-odu harmoniji u Prirodi!


..Ovo me sada baca u razmišljanje druge vrste. Pitam se odakle dolazi moja ljubav prema Prirodi. Ceo život sam provela u urbanim sredinama, soliterima, okružena asfaltom. Odrasla sam u tehnosferi: kompjuteri, mobilni telefoni, mašine za veš i sudove.. Nisam čak nikad imala ni kućnog ljubumca. A opet volim životinje, drveće, cveće, planetu. Ako neko može to da mi objasni, rado ću da saslušam, jer me kopka :)


Neeego.. Da se vratimo trenutku kada sam otvorila poklon. Naravno da sledećih.. mnogo sati nisam mogla/htela? da ga ispustim iz ruku. Čačkajući i istražujući programčiće koji su došli uz Windows 7 naletim na jedan namenjen pisanju i održavanju blogova. To me je zainteresovalo iz tog razloga što sam odavno želela da pokrenem svoj blog, ali nikad me ništa konkretno nije nateralo da se oko toga aktiviram. Sada sam najzad dobila izgovor!


Na kraju novi netbook je ‘kriv’ što sam rešila da ipak napišem koji redak na ovom blogu, ali je odgovoran iza temu istog. Mada moram priznati da je i spremanje ispita, koji je zamalo (a to je tek posebna priča) bio danas, doprinelo ispiraciji. Ispit je (gle čuda) ekologija i zapravo je drugi od 30+ koliko sam ih do sada dala, koji mi je zabavan. Pitam se da li to više govori o meni ili o ispitima? :]


Bilo kako bilo u duhu dolaska proleća, buđenja Prirode i aktuelnih ekoloških pitanja moj prvi blogpost završavam kratkom porukom: budite nežni ka svojoj planeti i ona će uzvratiti nežnost :)

6 comments:

Zoran said...

Draga moja teto, samo sam želeo da prokomentarišem to tvoje čuđenje na temu „zašto volim prirodu“ … mislim da si odgovor donekle dala i sama:

u prirodi nam je da najviše čeznemo za onim što nam nedostaje i što slabo poznajemo. Kada kažem slabo poznajemo, mislim na činjenicu da kada kažemo „priroda“ pomislimo na ono najlepše od nje i na ono što nam svima prija … retko kad pomislimo sa romantičnim zanosom na vulkane, zemljotrese ili poplave, što je takođe priroda :)

Dakle, moglo bi se reći da je u pozadini svakog romantičnog zanosa romantični zanos.

Čedomir said...

Mislim da je ljubav prema prirodi u svima nama. U nekima duboko, a u nekima, pak, na površini. :)
Ipak su milioni (ako smem da se usudim da kažem - i milijarde) godina koegzistiranja sa prirodom ostavili trag u našem genetskom kodu koji "par" godina života medju betonskim blokovima ne može da izbriše.
Tim više, želja za embrace-ovanjem prirode se pojačava, jer nemamo prilike da uživamo u njoj koliko želimo i koliko nam je, na kraju krajeva, i potrebno. :)

*Iris* said...

@Nećak - Hm, ne znam baš. Ne volim ja prirodu romantično, ok možda malo, ali nije na tome akcenat. To je više kao način na koji voliš domovinu, to je mesto iz kojeg potičeš i koje te je podiglo, ili majku, osobu koja te je rodila.

Da se sad nadovežem na Čedu:

Ja bih volela da verujem u to što ti kažeš, jer na kraju krajeva ima smisla, a i lepo je. Ali zašto se onda Košutnjak i uostalom sva mesta na koje horde ljudi kroče, posebno turistički, guše u smeću? :( Sad se ja pitam da li je to nemar, kao kad zaboravimo da zovnemo baku mesec dana iako nam je stalo do nje, ili potpuno otuđenje..? Hm..

Čedomir said...

Heh, čovek kao čovek... ima tu "privilegiju" da može ugušiti svoje instikte. Sama civilizacija nam guši gomilu njih. Da ne pominjem to što propagira sebičnost i samoživost.
Ja godinama nisam bacio jedan jedini papirić van kante za smeće, ali je više onih koje jednostavno nije briga. Šta misliš, da li je pušačima bitnije da bace pikavac u kantu ili da stignu da udju u autobus? Stanice su pune pikavaca i otpadaka... kakve veze ima, tu je "Gradska čistoća" koja će to pokupiti...
Ljudi su bezobzirni i sebični.

3MAJ said...

E Iris sve je to lepo.... aaaaaaaliiiiii priče o ekološkom laptopu padaju u vodu u roku od o'ma.

Sve vezano za te ekološke materijale je farsa, kako može biti ekološki nešto što troši energiju i pri tom se greje. Načinjeno je (uglavnom) od neorganske materije koja se ne razgrađuje u prirodi (ili se razgrađuje za vreme reda veličine starosti ljudske vrste). Na pravljenju tog tvog laptopa su radili neki tamo mali žuti u skroz neekološkim (i nehumanim) uslovima. Kroz par godina kada ga izgustiraš/pokvariš/kupiš novi, taj tvoj laptop će završiti na nekoj deponiji i opet će svoje odvratne neorganske materije ispustiti u zemljište (olovo, živu, arsen...), i koje ćemo mi pojesti na ovaj ili onaj način. Pazi previše znam o ovome, a maturski rad (između ostalog) sam baš pisao na temu zagađenja tehničkim otpadom.

Ista je priča za one koji kupuju hibridne automobile. Jeste, troše manje fosilnih goriva, aaaaaaaliiiii proces njihove proizvodnje i eksploatacije je veoma neekološki. Pa dovoljno je reći za jednu Toyotu Prius koja postoji u hibridnoj varijanti to da se njeni delovi prave na tri kontinenta i kasnije sklapaju. Šta misliš, koliko se energije (dobijene fosilnim gorivima) utroši samo na transport tih delova da bi se kasnije sklopili?

Ne znam da li možda gledaš Boston Legal. Veoma poučna serija, i baš je bila priča o ovome (samo što nisu smeli da pomenu Toyotu je li...) :)

A za blog, svaka čast! Sviđa mi se ambijent. :)

Skokni do mog (bloga naravno :) ) povremeno, ima šta da se pročita. Pun je rasizma, i zalaganja za nuklearnu energiju (koja je verovala ili ne čistija od svega osim od energije dobijene vodom, vetrom ili suncem.

*Iris* said...

Slažem se da ni lap top ni 90% stvari koje koristimo nisu nature-friendly, ali i najsitnije smanjenje korišćenja nereciklabilnih materijala me raduje. Mnogo me nerviraju i ove plastične kese koje dele po prodavnicama. Kad god mogu da potrpam sve u torbu ili ruke ja ih ne uzimam. Mislim da se pominjalo nešto oko uvođenja papirnih kesa umesto plastičnih - zakonski, ali izgleda ništa od toga.

Obićiću tvoj blog večeras kad se vrnem iz grada, vidiš nisam ni znala da pišeš :)

Post a Comment

Mišljenja, pitanja, filozofiranja, pohvale, uvrede.. sve ide ovde :D

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...