Feb 25, 2010

Prečice kroz vreme i prostor

Ne znam kako je to kod vas, ali kako kazaljke na satu počnu da ostavljaju ponoć iza sebe i krče put kroz noć, moja mašta se budi. Tako je uvek bilo. Čini mi se da je većina stvari koje sam napisala – ikada – nastala posle ponoći.

 

Ista situacija i večeras... A tema koja mi se udobno smestila u glavu još pre par sati i čekala pogodan trenutak da zarominja, rešila je da to uradi baš u trenutku kad sam pomislila da je vreme da uronim u jastuke. To je tako tipično ponašanje za moje ideje.

 

Da li vam se dešavalo da vezujete neka mesta za događaje ili ljude, neke predmete za situacije, reči, boje ili autobuske brojeve za osobe? Meni se to redovno dešava. Nekad su to lepe scene, nekad tužne, ružne, nelagodne, vesele… Ono što im je svima zajedničko je to da ih nikad ne možete negirati, namerno preinačiti ili ignorisati. One ostaju zauvek - ako ih prihvatimo onda postaju naše bogatstvo ili izblede, a ako ne.. strani entitet koji unosi entropiju svaki put kad nam prepreči put.

 

Dok sam sinoć trčala mokrim asfaltom Novog Beograda kao da sam nevidljivim pipcima sakupljala brojne uspomene kraj kojih sam prolazila i uklapala ih u neku svoju unutrašnju slagalicu. Nije to nikako bio prvi put, a ni poslednji. Verovatno sam stotine puta prošla pored nekih od tih prohujalih scena, ali nisam uvek imala vremena, volje ili kapaciteta da zapravo primim u sebe te nove stare boje. Mislim da bi češće trebalo da dopustimo rasutim delovima slagalice da pronađu svoje mesto, da postanu deo nas. Ljudi su previše u grču od samih sebe.

 

Ja sam ustvari radoznala da čujem vaše asocijacije u sadašnjem vremenu? Neke aktuelne životne veze. Smatram da tek kada uspete da te sitne deliće integrišete u svoju slagalicu, tada one postaju prečice kroz vreme. Obogate vam dan, vrate vas u trenutak, ali ne poremete vaš unutrašnji mir. E mnogo pametujem, jel da? Da pređem na nešto konkretno.

 

Da podelim par svojih prečica. Pesma ‘Super massive black hole’  me asocira na Sofiju, moju dragu prijateljicu koja je daleko (Sofija, nedostaješ mi :)). 47 i 48 je prečica u mojoj glavi za FON. To su autobusi kojima idem na faks. 15ti u mesecu – dan koji volim, tada mi stiže stipendija :) 20ti u mesecu – počinju da mi pristižu računi za internet, mobilni telefon, ubrzo i za ples, GSP markicu... i stipendija se topi :( Tu je još mnogo drugih simbola, neću ih sve objašnjavati: jedna stanica na mostarskoj petlji, kikiriki, neke boje, vanilla latte, april mesec, pingvin, Sombor, bela ruža, sova, Srpska Nova godina, četvrtak veče, restoran Reka i još mnogo mnogo toga.

 

Veoma bi me radovalo da pročitam vaš feedback. Koje su vaše prečice kroz vreme i prostor? :)

Feb 22, 2010

EkoBLOGija

Najteže je probiti led. U svemu. Druženju, karijeri, ljubavi, pa i blogovanju. Tako sam prvi post rešila da posvetim nečemu nama bliskom - Prirodi. Zašto? Sa’ću da vi potanko ispričam.


Pre par dana dobila sam od roditelja netbook HP mini, kao rođendanski poklon koji je stigao ranije. Neću vam opisivati moje oduševljenje kada sam otpakovala ukrasni papir i ugledala šta se nalazi u kutiji :) Definitivno nisam očekivala ništa slično. Pogotovo ne mesec dana unapred! Na stranu sada tehničke karakteristike, koje su uzgred i više nego odlične, pažnju mi je privukla ambalaža u kojoj je netbook došao. Kofer, kutije i sva prateća dokumentacija izrađena je od recikliranog materijala. Dizajn svega navedenog zajedno sa kućištem inspirisan je harmonijom u prirodi i ugroženim biljnim i životinjskim vrstama. Ceo paket odiše ekološkim vajbom. :) Ne znam da li su moji pazili na to kada su birali poklon, ali ja sam veoma srećna što ću sa sobom nositi divnu pokretnu tehno-odu harmoniji u Prirodi!


..Ovo me sada baca u razmišljanje druge vrste. Pitam se odakle dolazi moja ljubav prema Prirodi. Ceo život sam provela u urbanim sredinama, soliterima, okružena asfaltom. Odrasla sam u tehnosferi: kompjuteri, mobilni telefoni, mašine za veš i sudove.. Nisam čak nikad imala ni kućnog ljubumca. A opet volim životinje, drveće, cveće, planetu. Ako neko može to da mi objasni, rado ću da saslušam, jer me kopka :)


Neeego.. Da se vratimo trenutku kada sam otvorila poklon. Naravno da sledećih.. mnogo sati nisam mogla/htela? da ga ispustim iz ruku. Čačkajući i istražujući programčiće koji su došli uz Windows 7 naletim na jedan namenjen pisanju i održavanju blogova. To me je zainteresovalo iz tog razloga što sam odavno želela da pokrenem svoj blog, ali nikad me ništa konkretno nije nateralo da se oko toga aktiviram. Sada sam najzad dobila izgovor!


Na kraju novi netbook je ‘kriv’ što sam rešila da ipak napišem koji redak na ovom blogu, ali je odgovoran iza temu istog. Mada moram priznati da je i spremanje ispita, koji je zamalo (a to je tek posebna priča) bio danas, doprinelo ispiraciji. Ispit je (gle čuda) ekologija i zapravo je drugi od 30+ koliko sam ih do sada dala, koji mi je zabavan. Pitam se da li to više govori o meni ili o ispitima? :]


Bilo kako bilo u duhu dolaska proleća, buđenja Prirode i aktuelnih ekoloških pitanja moj prvi blogpost završavam kratkom porukom: budite nežni ka svojoj planeti i ona će uzvratiti nežnost :)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...